Neki će se, naravno, zapitati o čemu se radi, ako zabranjuje pominjanje muškaraca i žena?
Autor: Viktor Marahovskij
Nemačka avio-kompanija Lufthansa (kao i druge kompanije grupe (Austrian Airlines, Swiss i Eurowings) uvode malu, ali vrlo značajnu promenu u svom radu.
Odsad se njeni piloti i stjuardese putnicima više neće obraćati sa „Dame i gospodo, dobrodošli u naš avion“.
Ni na jednom od jezika koje koriste.
Posade će morati da biraju između fraza „Dragi gosti“, „Dobro jutro / veče“ ili da se putnicima jednostavno obrate sa „Dobrodošli“.
„Dame i gospodo“ više nema, niti će ga biti jer su dame i gospodo žene i muškarci, a muškarci i žene su nedovoljno raznoliki, neinkluzivni i nemogući.
Neki će se, naravno, zapitati o čemu se radi, ako zabranjuje pominjanje muškaraca i žena?
Ali, već i takva pitanja svedoče da oni koji ih postavljaju jednostavno nisu upoznati sa naprednim konceptom univerzuma koji u poslednjih nekoliko godina osvaja jedno po jedno širom planete.
Taj koncept podrazumeva da je svet do sada počivao na ugnjetavanjima, pa da bismo se rastali od tog strašnog sveta i izgradili novi, napredni – ugnjetavanja moraju biti iskorenjena.
A to znači da samo oni koji se osećaju potlačenima treba da imaju glas u naprednom društvu, pravo na zahteve i moć da prisiljavaju druge.
Obraćanje „Dame i gospodo“ ne uzima u obzir da postoje ljudi koji su rodno neutralni i rodno fluidni (odnosno muškarci i žene koji veruju da nisu ni jedno ni drugo, ili da su sad jedno sad drugo ili treće).
Pa čak i ako takvih zajedno, čak ni u Kaliforniji, nema ni pola procenta u ukupnom stanovništvu, spremni su da dugo i do iznemoglosti viču da postoje i da pokvare reputaciju svim „lufthanzama“.
Ovo podrazumeva da 99,5% stanovništva treba da se sagne, ućuti i zaboravi da su dame ili gospoda.
Super-agresivna manjina može preuzeti hiljadu godina staro obraćanje većini („Dame i gospodo“) jednostavno zato što većini ne izgleda da je to neki veliki ustupak.
Pasivno-konzervativna većina ili ne razume ili ne želi da misli da se avangardne manjine nikada ne zaustavljaju i ne smiruju.
Ne razume da su za nju skandali i vrištanje o njihovom bolu i zahtevanje ustupaka jedini način da te manjine uopšte postoje.
Jer, čim prestanu da prave probleme, da viču i postavljaju zahteve – odmah prestaju da budu ugnjetavane, a samim tim i da budu gospodari situacije.
Teško da je naša dužnost da brinemo o slavnim konzervativnim Amerikancima, na čiju decu se sada vrši pritisak u školama u stilu „izvinjavajte se što ste belci i heteroseksualci“.
Ti slavni Amerikanci glasali su za vojne invazije slavnih SAD širom planete u kojima su tokom proteklih decenija izginuli milioni, a složno bi glasali i za napad na Rusija da nije zaštićena kao niko drugi.
Takođe ne treba da brinemo o Nemcima, koji sada moraju, nakon svakog masakra koji je počinio afrički islamistički imigrant da prokunu svoju ultradesnicu i da izgovore zakletvu: „Različitost je naša snaga“.
Ne treba da brinemo ni za Gruziju, koju će nebrojene međunarodne aktivističke organizacije dovesti u pokornost i prisiliti – pre ili kasnije – da organizuje veliku svetu gej paradu sa molitvama za pokajanje pred ugnjetavanim manjinama.
Treba da se brinemo samo za sebe i svoju zemlju. I da se pobrinemo da se progresivna ideologija „sva vlast potlačenima“ slučajno ne uvuče u naš svakodnevni život…
Sada je normalni čovek apriori kriv.
Generalno, normalnog čoveka žele da vrate u stanje roba. Avaj, sve ide ka tome.
Fakti