Borba Info Vesti
Protiv rešenja, prema kojima bi naplata troškova naknade obrade kredita bila legalizovana ustali su, ne samo advokati, već i udruženja sudija i tužilaca, kao i udruženja za zaštitu potrošača.
Bankarski lobi je po drugi put za kratko vreme doživeo poraz. Pošto mu nije pošlo za rukom da progura izmene Zakona o parničnom postupku, autentičnim tumačenjem tri zakona bezuspešno je pokušao da na mala vrata progura propise na štetu građana.
Da je u Skupštini Srbije usvojeno autentično tumačenje tri zakona, o obligacionim odnosima, zaštiti potrošača i zaštiti korisnika finansijskih usluga, na mala vrata bi se proguralo ono što nije uspelo predlogom izmena Zakona o parničnom postupku (ZPP).
Troje narodnih poslanika, koji su inicirali da Skupština usvoji ova autentična tumačenja, na molbu predsednika Srbije, odustali su od toga.
Protiv rešenja, prema kojima bi naplata troškova naknade obrade kredita bila legalizovana ustali su, ne samo advokati, već i udruženja sudija i tužilaca, kao i udruženja za zaštitu potrošača.
Poraz bankarskog lobija – autentično tumačenje je na štetu građana
Da je predlog troje narodnih poslanika prošao u srpskom parlamentu, dogodilo bi se isto ono što bi se dogodilo da je prošao predlog izmena ZPP, protiv koga su esnafska udruženja advokata takođe nedavno protestovala, tvrde advokat Marko Milutinović i Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“.
Dok Gavrilović smatra da su oba predloga, i onaj za izmenu ZPP-a i ovaj o autentičnom tumačenju, potekli iz istog centra, kako kaže bankarskog lobija, Milutinović ističe da se oba predloga mogu dovesti u logičku vezu.
„Osnovna logika može to da nametne kao zaključak, makar mogući.
Zato što ovaj pokušaj autentičnog tumačenja odredbi Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) u principu može da dovede do istog rezultata do koga bi dovele i predložene izmene ZPP-a.
Tako da uopšte nije neracionalno doći do zaključka da se pokušava ista stvar“, kaže Milutinović.
Uz to, dodaje ovaj beogradski advokat, kada se radi o slučaju predloga autentičnog tumačenja, dolazi se do istih pitanja kao i u slučaju pokušaja izmena Zakona o parničnom postupku.
„Koja je i da li uopšte postoji potreba za time, a naročito imajući u vidu da je jasno kome takva autentična tumačenja idu u korist. Jer to bi onda dalo legitimitet troškovima obrade kredita koje naplaćuju banke“, smatra on.
Da su troškovi obrade kredita nelegalni, tvrdi Gavrilović, pokazuje više od 10 000 tužbi koje su srpski sudovi usvojili, a da je autentično tumačenje pojedinih članova tri zakona prošlo u Skupštini, izmenila bi se njihova suština i banke bi počele da dobijaju sporove koje su do sada masovno gubile.
Štaviše, ne samo da bi bankama administrativnim putem bilo omogućeno da pobeđuju na sudovima, nego bi zakoni bili tumačeni suprotno dosadašnjoj sudskoj praksi, a banke bi mogle da potražuju novac od građana koji su već dobili sporove, naglašava Gavrilović.
„To bi bilo skandalozno i verovatno nezabeleženo u svetu – da posle toliko godina sudske prakse neko to sada menja i omogućava strani koja je radila nezakonito i gubila sporove, da sada te iste sporove krene da dobija“, komentariše on.
Prema Milutinovićevim rečima, namera da Skupština Srbije da autentično tumačenje pojedinih članova tri zakona, a posebno Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) je, kako kaže, skandalozna – radi se o odredbama koje su decenijama na snazi i isto toliko dugo se primenjuju.
Bankarski interesi se štite spinovima
Banke su, sudeći prema saopštenju izdatom iz njihovog udruženja, podržale predlog troje poslanika.
Udruženje banaka ocenilo je predlog za autentično tumačenje kao stavljanje tačke na višegodišnje sporenje oko opravdanosti bankarskih naknada, a koje je postalo ozbiljna pretnja stabilnosti finansijskog sistema, postignutom nivou makroekonomskog razvoja, a samim tim i standardu i interesima svih građana Srbije.
Međutim, kako će srpsko društvo profitirati ako banke ne vrate nezakonito stečeni novac, pita se Gavrilović.
Čist profit srpskih banaka iznosio je prošle godine 400 miliona evra, pre dve i pre tri godine bio je 600 miliona evra, a dug prema građanima je oko 100 miliona, dakle, četvrtina prošlogodišnje čiste dobiti.
„To je klasična spin priča – oni nemaju argumentaciju zasnovanu na zakonskim odredbama i idu na to da mute vodu, da nešto kažu, a da zapravo ne kažu ništa.
Mislim da je svakom građaninu ove zemlje jasno da nema nikakve logike u tome da banke zadrže nezakonito stečen novac i da će time svima da nam bude dobro. Biće nam dobro ako one taj novac vrate“, kaže Gavrilović.
Banke, prema njegovim rečima, same sebi prave problem, jer i pored velikog broja sporova koje dobijaju građani i dalje naplaćuju troškove obrade kredita.
Istovremeno, umesto da Skupština donosi autentična tumačenja zakona, sve bi, kao i do sada trebalo prepustiti sudovima, a banke, umesto da se spore sa građanima, imaju opciju da im vrate novac pre nego što ih građani tuže, zaključuje Gavrilović.
Troje poslanika Skupštine Srbije, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Kesar i Veroljub Arsić podneli su predlog za autentično tumačenje člana 1066 Zakona o obligacionim odnosima, što je izazvalo reakciju srpskih advokata, sudija i tužilaca ali i udruženja za zaštitu potrošača.
Prema njihovom tumačenju, predlog bi, da je usvojen, omogućio bankama da naplaćuju troškove obrade kredita bez obaveze da dužnicima saopšte strukturu tih troškova.
Međutim, sednica skupštinskog Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, koja je trebalo da bude održana u ponedeljak, otkazana je.
Sputnik
