Borba Info Vesti
„To su one lokacije koje je algoritam za detekciju zemljotresa, koji je softverski aparat, definisao kao zemljotres…”
Zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale, koji je navodno pogodio Crnu Goru u utorak, zapravo se — nije ni desio.
U pitanju je greška u sistemu automatskog otkrivanja seizmoloških aktivnosti, koji države koriste da obaveste Evropsko-mediteranski seizmološki centar o zemljotresima.
Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC), međunarodna nevladina neprofitna organizacija, čiji je cilj da što pre otkrije jačine i lokacije zemljotresa, dobija podatke od više od 65 nacionalnih seizmoloških zavoda.
Pojedine države, poput Crne Gore i Srbije, podatke dostavljaju automatski, a neke, poput Hrvatske, tek nakon što ih pregleda seizmolog.
It seems to be a false automatic detection. What is sure is that there was such big quake. Apologies https://t.co/xdAy9B8jHK
— EMSC (@LastQuake) June 29, 2021
Putem automatskog otkrivanja, Centar je u utorak dobio podatak o zemljotresu jačine 4,5 stepeni Rihterove skale u Crnoj Gori i to saopštio na svom „Tviter“ nalogu, što su mediji iz regiona ubrzo preneli.
Nedugo potom, Centar je na „Tviteru“ objavio da je sistem za automatsko otkrivanje zemljotresa napravio grešku i izvinio se zbog plasiranja dezinformacije.
Nepostojeći zemljotres u Crnoj Gori
Seizmolog Slavica Radovanović za Sputnjik ističe, da ta situacija svedoči, da se informacije iz Centra ne mogu uzimati zdravo za gotovo i da pre objavljivanja informacije, da se zemljotres negde dogodio, to treba proveriti sa državnim Seizmološkom zavodom.
„To su one lokacije koje je algoritam za detekciju zemljotresa, koji je softverski aparat, definisao kao zemljotres.
On može da pogreši, jer su u načinu na koji on vrši asociranje svih podataka u jedinstvenu bazu, na osnovu koje određuje gde je bio epicentar, moguće greške.
Zato se kasnije postavljaju kriterijumi da ne izlaze takve greške. Svi u želji da što pre informišu prave greške.
Šta se desilo?
Nečiji nacionalni sistem, a mi baš istražujemo ko je pogrešio, pustio je pogrešnu informaciju.
Centar isto nema ljude, nego računare i taj računar je preuzeo pogrešnu informaciju i publikovao je“, pojašnjava Slavica Radovanović.
Kako kaže, onda se najverovatnije dogodilo to da su u Crnoj Gori videli da je došlo do greške i obavestili Centar da se zemljotres nije dogodio.
„U najvećem broju slučajeva, Centar čeka da od bar tri mreže dobije podatke da bi saopštio informaciju.
Oni nemaju nijednu svoju seizmološku stanicu, samo nacionalne mreže, koje njima šalju podatke.
Kada je neki veći zemljotres u pitanju, onda odete na lokalnu mrežu, u ovom slučaju crnogorsku i vidite da tamo nema tog zemljotresa.
Onda pomislite da je kod Crnogoraca nešto zastalo i odete na srpsku mrežu i vidite da ni tamo nema takvog zemljotresa i shvatite da to nije tačan podatak“, ističe Slavica Radovanović.
Ona napominje da je način objedinjavanja podataka, u suštini, dobar ali da mediji moraju dodatno, da provere informaciju o zemljotresu iz Centra pre nego što je objave.
Sputnik
