„Ma dobro, baš ste navalili, hajde da prošetamo, lepo je vreme…“
Autor: Dmitrij Oljašanski
Moskovska liberalna inteligencija je pre sedam godina bila mirna poput slona.
Njeni pripadnici su (povodom spaljivanja živih ljudi u Odesi 2014-te) su govorili: „Gore ljudi u zgradi, pa – dešava se“.
Za njih su to bili pogrešni ljudi. Nabacivali su da su imali pasoše Rusije i Pridnjestrovlja, pa …
Ljudi (u Odesi) iskaču kroz prozore bežeći od vatre, a na zemlji ih aktivisti (Majdana) dokrajčuju palicama.
A oni: „Ma dobro, baš ste navalili, hajde da prošetamo, lepo je vreme…“
Avio-bombe padaju na trg (u Donbasu), jedna žena ostaje bez nogu? A oni: nije se trebalo baviti separatizam.
Artiljerijska paljba: mrtvo dete pored mrtve majke na zemlji. A oni: bili su za Putina.
Ni jedna bora na dostojanstvenim licima u tom progresivnom taboru nije tada ni zadrhtala.
Tada je sve bilo dozvoljeno.
A sada, kada stvorenje koje je Lukašenko skinuo sa aviona, stvorenje (Roman Protasevič) koje je pre toga bilo u najbrutalnijem vojnom odredu koji se protiv nas borio nakon Basajeva, to pred kamerama teatralno priznaje i traži da ne bude izručeno tamo gde su (Luganska Republika) uz njegovu podršku bombardovali i ubijali – ceo tabor je počeo da zavija od žalosti.
Ne dajte našeg dečaka, i ja sam/i mi smo (ukrajinski puk) „Azov“.
Ne cmizdrite!
Sa vašim dečakom najverovatnije će gotovo sve biti u redu.
Samo, zakukali ste s razlogom.
Ostali ste bez glavnog: bez apsolutne nepovredivosti i neprikosnovenosti. Svi vi koji ste na `pravoj strani`, čak i u drugoj zemlji i u tuđem avionu.
A pošto ga je (Lukašenko) dohvatio (u tuđem avionu) – to znači da i ceo vaš tabor ima razloga da bude zabrinut.
Pogotovo što su i ovde (u Rusiji) „represija“, „diktatura“ i „slanje u zatvor“.
Pre sedam godina ste se pokazali. Računali ste da vam račun za to nikada neće biti ispostavljen.
Možda ipak hoće.
Fakti