Borba Info Vesti
Životnoj sredini i ljudskom zdravlju preti opasnost ne samo od toksične otpadne jalovine već i od para agresivnih kiselina koje se koriste za obradu litijuma.
Pored toga što je svojim poslovanjem izazvao gnev gotovo čitavog sveta rudarski gigant Rio Tinto suočava se sa još jednim problemom i to u samom jezgru kompanije.
Akcionari kompanije pobunili su se zbog bonusa od 10 miliona dolara koji je bio namenjen jednom do šefova koji odlazi. Iako je reč o standardnoj praksi Rio Tinta ovoga puta usprotivilo joj se čak 61 odsto upravnog odbora.
Naime, ova kompanija ima fond od 55 miliona dolara iz kog se isplaćuju plate i bonusi za 14 vodećih rukovodilaca kompanije. Iz istog ovog fonda, u znak zahvalnosti, isplaćuje se i dodatni iznos svakom rukovodiocu koji odlazi iz kompanije.
Uprkos pobuni deoničara, rukovodilac zbog čije je isplate i nastao problem, ipak će dobiti isplatu jer je glasanje bilo samo savetodavno.
Pobunu u kompaniji mnogi tumače kao reakciju zaposlenih na to što je Rio Tinto prošlog maja uništio kulturnu baštinu Aboridžina u klisuri Jukan – dve pećine od monumentalnog kulturološkog, etnografskog i geološkog značaja.
Rio Tinto minirao je 46.000 godina stare pećine u klisuri Jukan kako bi proširio rudnik gvozdene rude što je izazvalo negodovanje i dovelo do nekoliko ostavki.
Nije prvi put da se kockice ne poklapaju
U septembru prošle godine izvršni direktor Džin-Sebastjan Džak i drugi visoki rukovodioci, uključujući šefove odeljenja za gvozdenu rudu i korporativne odnose, najavili su da će napustiti kompaniju.
Ranije ove godine predsedavajući Simon Tomson i jedan od direktora Mišel L’Estrang takođe su rekli da će napustiti kompaniju.
„Na kraju sam odgovoran za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja“, rekao je gospodin Tompson u izjavi, prenosi BBC.
Odgovarajući na ishod glasanja, kompanija je saopštila: „Ovo predstavlja štrajk“.
Šta je razlog pobune?
Rio Tinto je 24. maja prošle godine uništio 46.000 godina stare pećine naroda Puutu Kunti Kurama i Pinikura u klisuri Jukan u Zapadnoj Australiji.
U Izveštaju istrage, koja je sprovedena na zahtev Parlamenta Australije, zabeleženo je svedočenje starosedeoca “čija je tuga zbog gubitka neopisiva” i ocenjeno da je da je „uloga kompanije Rio Tinto u ovoj tragediji neoprostiva“.
Jedna od te dve pećine predstavljala je dokaz da na tom mestu civilizacija postoji u kontinuitetu čak 46.000 godina, zbog čega predstavlja znamenitost od nacionalnog i svetskog značaja.
Istragom je utvrđeno da je više stvari igralo ulogu u uništavanju arheološkog nalazišta koje datira još iz vremena poslednjeg ledenog doba, ali i da je krivica Rio Tinta neupitna.
“Uloga Rio Tinta u ovoj tragediji je neoprostiva. Vodeći ljudi kompanije su znali vrednost onoga što uništavaju, ali su svejedno odlučili da raznesu nalazište.
Tražili su načine da unište pećine, uprkos tome što su imali mogućnost da ih sačuvaju“, piše u izveštaju.
Međutim, kako se dodaje, i zakoni Zapadne Australije su igrali važnu ulogu prilikom uništavanja ovog nalazišta.
Ni zakon o aboridžinskoj baštini iz 1972. godine nije uspeo da ga zaštiti „čineći uništavanje autohtonog nasleđa legalnim i gotovo neizbežnim“.
„Nedopustivo je da tako vredno nasleđe može biti uništeno u skladu sa zakonom, ostavljajući vlasnike bez načina da efikasno intervenišu. Zakonodavstvo Zapadne Australije, koje je omogućilo uništavanje klisure Jukan, strašno je zastarelo i loše se primenjuje“, navodi se.
Šta je još Rion Tinto uništio?
Center for Biological Diversity napravio je mapu mesta na kojima je Rio Tinto naneo ili nanosi štetu ljudima i životnoj sredini.
Među njima se nalazi i dolina Jadra u Srbiji, gde ova kompanija planira iskopavanja litijuma.
Na području Sjedinjenih Američkih Država na mapi su označena tri mesta, u pitanju su dva zatvorena rudnika i jedan koji je u planu.
U Africi, u Namibiji, Rio Tinto u većinskom vlasništvu ima rudnik uranijuma (Rössing Uranium Mine, Namibia), koji spada u najveće površinske rudnike uranijuma na svetu.
Na severu Azije, u Mongoliji, nalazi se rudnik bakra Oju Tolgoju kojim takođe upravlja Rio Tinto (Oyu Tolgoi Mine, Mongolia).
Iako je ovaj rudnik značajan oslonac mongolske privrede, sa velikim potencijalom za dalju eksploataciju, nesporne su negativne posledice koje ostavlja na životnu sredinu kroz zagađenje voda, vazduha, uništavanje biljnog i životinjskog sveta.
U Okeaniji, u Papua Novoj Gvineji postoje ostaci rudnika Pangunai (Panguna Mine, Bougainville, Papua New Guinea) koji je kompanija Rio Tinto otvorila 1972. godine. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina to je bio jedan od najvećih rudnika zlata i bakra na svetu.
Evropa: Jedini projekat u Srbiji
Jedina lokacija na evropskom kontinentu koja je obeležena na mapi, nalazi se u Srbiji.
U pitanju je projekat „Jadar“ kojim je planirano iskopavanje rude litijuma u dolini Jadra, kod Loznice.
Ukoliko ovaj rudnik bude bio pušten u rad, biće uništene velike površine plodne ravnice u dolini reke Jadar, a postoji i ozbiljna opasnost da vodizvorišta, reke i okolno poljoprivredno zemljište budu zagađeni, dok će ljudi morati da se isele iz svojih domova.
Životnoj sredini i ljudskom zdravlju preti opasnost ne samo od toksične otpadne jalovine već i od para agresivnih kiselina koje se koriste za obradu litijuma.
Aktivisti i pravnici upozoravaju da se u procesu izdavanja dozvola za planirani rudnik već zaobilaze procedure i krše postojeći zakoni Republike Srbije.
Oni ukazuju na brojne slučajeve nepoštovanja zakona, devastacije prirode i kulturnih dobara širom sveta, pa i u Australiji, za koje je odgovoran Rio Tinto, u nadi da Srbija bar ovog puta neće morati da uči na sopstvenim greškama.
Nova s
