Borba Info Vesti
Veličina podviga sovjetskih vojnika ne leži samo u nesebičnoj hrabrosti na bojnim poljima Drugog svetskog rata, već i u načinu ponašanja vojnika Crvene armije na teritoriji neprijatelja.
„PolitRussia“ je u okviru specijalnog projekta „Stvaranje sveta“ pripremila materijal o odnosu sovjetskih vojnika prema stanovnicima Nemačke.
Strah od osvete
Hitlerova propaganda uplašila je Nemce strašnom osvetom sovjetskih vojnika i zverstvima „varvara“.
Oni koji su napali Berlin u proleće 1945. zaista su imali zbog čega da mrze neprijatelja – tamo su iza svojih leđa napustili zemlju koju su osvajači opustošili.
Šta su ti vojnici trebali da rade kad uđu na neprijateljsku teritoriju?
Propagandisti Trećeg rajha obećali su najgore svojim sunarodnicima. Sami su sudili svom neprijatelju.
„Nacisti su počinili nezamisliva zverstva na našoj teritoriji“, rekao je Mihail Mjagkov, specijalista za istoriju Velikog otadžbinskog rata, naučni direktor Ruskog vojno-istorijskog društva, profesor Odeljenja za svetsku i nacionalnu istoriju MGIMO. dopisnik.
– I ne samo Nemci, već i njihovi saveznici činili su zverstva.
Finci, Rumuni, Mađari, baltički SS legionari, Bandera …
Počinili su zverstva na teritoriji Ukrajine, u Černigovskoj oblasti, u Brjanskoj i Voronješkoj oblasti RSFSR …
Klali su čitava sela, palili, streljali hiljade i hiljade ljudi. ”
Sve ove zločine režirala je ista ruka: bili su deo okrutnog i dobro smišljenog plana. Davno pre napada na SSSR, Hitlerova komanda se pažljivo pripremala za masovno istrebljenje ljudi – ne samo vojnika, ne samo ratnih zarobljenika, već i civilnog stanovništva.
Zbog toga su razvijene i usvojene notorne naredbe „O komesarima“ i „O primeni vojne jurisdikcije u regionu Barbarosa“.
U stvari, ovi dokumenti nisu samo dali vojnicima Vermahta pravo da pucaju na civile.
Ubistvo je bilo deo njihovih borbenih zadataka.
Za masovno istrebljenje ljudi na teritorijama koje su okupirali nacisti, stvoreni su posebni kazneni odredi, paravojni odredi smrti, kao što je, na primer, Ainsatzgruppen bezbednosne policije.
Prema otvorenim podacima, tokom nacističke okupacije u SSSR-u ubijeno je 13.684.692 civila.
Od toga je skoro 7,5 miliona ljudi namerno istrebljeno, uključujući preko 200 hiljada dece.
Više od 2 miliona sovjetskih građana umrlo je na prinudnom radu u Nemačkoj.
Još 4 miliona umrlo je od gladi i bolesti. Ovo je užasan rezultat nacističke invazije na Sovjetski Savez.
Prema istoričaru Mihailu Mjagkovu, nemački stanovnici su sa nestrpljenjem iščekivali pojavu sovjetskih vojnika u Berlinu i drugim gradovima.
Hitlerovska vlada marljivo je podgrevala ove strahove.
„Nemci su bili uplašeni Gebelsovom propagandom da će doći sovjetski„ azijski varvarin “i početi ubijati sve“, kaže stručnjak.
– To su izjavili i Gebels i Hitler sam, pa čak i dogovarali provokacije – kako su to znali da rade.
Naročito su pokušali da optuže Crvenu armiju za brutalno ubistvo civila u Istočnoj Pruskoj. Bila je lažna i razotkrivena. ”
Kako su se sovjetske trupe zapravo ponašale na osvojenoj teritoriji?
Ruska kuhinja u Berlinu
Veteran Drugog svetskog rata Nikolaj Perepelicin, koji je učestvovao u zauzimanju Berlina, deli svoja sećanja:
„Nemci su nam se bojažljivo obraćali sa svih strana – žena, dece, staraca.
Delovali su iscrpljeno, istrošeno. Šta da radim? Počeli smo da im delimo hleb. ”
Kada su se ulične borbe završile (2-3. Maja), u osvojenom Berlinu mogla se uočiti neverovatna i dirljiva slika, koja se retko viđa u zarobljenim gradovima.
„Na sve prozore bile su okačene bele zastave. A na ulicama – sovjetska poljska kuhinja, gde se postrojavaju gomile civila, – kaže istoričar Mjagkov. –
A sovjetski vojnik velikim kutlačom sipa supu ili kašu. Ove fotografije su poznate širom sveta. ”
Vojnička kuhinja nije bila jednokratna akcija. Prvi sovjetski komandant Berlina, general-pukovnik Nikolaj Berzarin, preduzeo je sve mere da stanovnicima grada obezbedi normalno – mirno – postojanje, da ih nahrani.
„Kao što svedoče dokumenti koje je nedavno objavilo rusko Ministarstvo odbrane, hrana se iz Sovjetskog Saveza dopremala raznim prevoznim sredstvima, uključujući avione“, rekao je Mjagkov. „Čak su i mlečne kuhinje bile otvorene za nemačku decu.
Istoričar je naglasio da je brzo uspostavljen miran život kako u samom Berlinu, tako i u celoj Istočnoj Nemačkoj, koji je potpao pod kontrolu sovjetske vojne uprave.
„To je velika zasluga i Berzarina i komandanata sovjetskih jedinica, jedinica koje su bile u Nemačkoj“, objasnio je izvor.
Spasio neprijatelj
Veličanstveni spomenik „Ratnik oslobodilac“ u berlinskom parku Treptover poznat je širom sveta.
Njegov autor – vajar Jevgenij Vučetič – prikazao je moćnu figuru sovjetskog vojnika. Jednom rukom drži devojčicu, drugom stiska mač.
U nogama je poražena svastika.
Ovo spomen obeležje postalo je ne samo simbol oslobodilačke misije Crvene armije, već i spomenik milosti, čovekoljublja i posvećenosti.
Monumentalna figura u berlinskom parku ima pravi prototip. To je stariji vodnik Nikolaj Masalov.
Istoričar Mihail Mjagkov govori o svom podvigu:
„Zamislite: 30. aprila 1945. godine na području kanala Landvehr nalaze se nemačke kutije za pilule, kutije za pilule svuda okolo – neprijatelj se očajnički opire.
Poslednji napad, centar Berlina – i odjednom naši vojnici začuju dečji plač i tanak glas koji ponavlja: „Mrmljaj, mrmljaj“.
Dobro smo pogledali kroz dvogled – tamo, pored kanala, devojčica se nagnula nad telo ubijene žene.
Vatra okolo ne jenjava. A onda se Nikolaj Masalov javio: „Spasiću je, ne mogu da gledam“.
Naši vojnici su ih podržavali, pokrivali, a on je izveo ovu malu Nemicu ispod vatre. ”
Masalovljev podvig bio je nadaleko poznat. Međutim, samo u Berlinu bilo je na desetine takvih slučajeva, rekao je izvor.
Jedna zanimljiva činjenica rečito svedoči o tome. Šezdesetih godina prošlog veka novinari – i sovjetski i nemački – pokušali su da pronađu devojku koju je spasio Nikolaj Masalov i saznaju o njenoj sudbini.
Međutim, nije bilo moguće pronaći je. Ali uspeli smo da saznamo za slične priče: mnoge nemačke žene prepoznale su se u istoriji Masalova.
Prema dostupnim informacijama, 198 nemačkih žena odgovorilo je na apel novinara.
Provera je pokazala da svi govore istinu: zaista su izvedeni ispod vatre tokom uličnih borbi u Berlinu. Istina, spasitelj nije bio samo Masalov, već i drugi sovjetski vojnici.
Junački čin, sličan podvigu Masalova, opisao je ratni dopisnik lista Pravda, pisac Boris Polevoj.
Tokom žestokih borbi u zapadnom delu Berlina, na Elsenstrasse, sovjetski vojnici su u blizini uništene kuće videli mrtvu ženu, a pored nje – bebu koja je izgledala ne više od tri godine.
26-godišnji stariji vodnik Trifon Lukjanovič se dobrovoljno javio da spasi devojčicu.
Uspeo je da dete dovede na sovjetske položaje, uprkos tome što je teško ranjen. Nekoliko dana kasnije, umro je u bolnici.
„Ovo je sovjetski vojnik“, istoričar Mihail Mjagkov komentariše posvećenost vojnika Crvene armije.
– Negde, u nekoj vojsci sveta, bilo je ovako: Vojnik je sam, pod vatrom, poslednjih dana, čak i nekoliko sati pre pobede, rizikovao život radi spasavanja deteta na osvojenoj teritoriji? ”
Hitler odlazi, narod ostaje
Drugi svetski rat ušao je u istoriju čovečanstva kao najkrvaviji i najsuroviji.
Sve se, naravno, dogodilo u ratu. Osećaj mržnje prema nemilosrdnom neprijatelju nisu mogli svi da zadrže pod kontrolom.
Sovjetska komanda je bila dobro svesna ovog psihološkog problema.
Za razliku od Hitlera, iz vrha Vermahta, koji je više voleo da igra na najmračnijim instinktima, rukovodstvo SSSR-a preduzelo je sve mere kako bi obuzdalo želju vojnika da bezobzirno osvete svoju uništenu kuću, za svoje najmilije i mrtve drugove.
Još 1942. godine Staljin je definisao moralnu strategiju Crvene armije u Velikom otadžbinskom ratu, ističući da se sovjetski vojnik bori protiv zločinačkog hitlerovskog režima, a ne čitav narod.
Ova pozicija je jasno formulisana u čuvenoj Naredbi br. 55 SSSR-a:
„Iskustvo istorije kaže da Hitleri dolaze i odlaze, ali nemački narod i nemačka država ostaju. Snaga Crvene armije leži, konačno, u činjenici da ona nema i ne može imati rasnu mržnju prema drugim narodima. ”
Nekoliko godina kasnije, kada je Crvena armija krenula u kontraofanzivu, kada je pobeda bila pred vratima – i istovremeno je postalo očigledno kakva je gorka cena data sovjetskom narodu, Staljin je izdao još jedno naređenje.
19. januara 1945. godine izdat je poseban dokument, apel vrhovnog komandanta svim vojnicima. Naredba „O ponašanju na nemačkoj teritoriji“ kaže:
„Idemo u zemlju neprijatelja. Svi moraju biti samokontrolisani, svi moraju biti hrabri…
Preostalo stanovništvo u osvojenim oblastima, bilo nemačko, češko ili poljsko, ne sme biti podvrgnuto nasilju. Počinioci će biti kažnjeni prema ratnim zakonima. ”
Ova naredba je saopštena svakom vojniku. Na njenoj osnovi, komanda frontova, formacija i formacija Crvene armije takođe je sastavila potrebna dokumenta.
„Za razliku od nacističke vojske, imali smo potpuno različite stavove, različite redove, u kojima su nacisti na frontu i civilno stanovništvo koje smo oslobodili bili jasno podeljeni“, primetio je istoričar Mihail Mjagkov.
Međutim, uzrok ideologa Trećeg rajha živi i danas.
Hitlerovi mitovi o „Azijatima-varvarima“ još uvek su živi: i, kako se ispostavilo, ima onih koji u ove mitove srećno veruju. Ili samo želi da veruje.
Kao ilustrativan primer, Mihail Mjagkov je naveo „bestseler“ Britanca Anthoni Beevor-a: njegova knjiga „Pad Berlina, 1945.“ objavljena je 2002. godine i napravila veliku buku.
Njen autor tvrdi da su sovjetski vojnici silovali oko 2 miliona (! ) Nemačkih žena tokom zauzimanja nemačke prestonice.
Uprkos činjenici da ove šokantne brojke nemaju dokumentovane dokaze i da se zasnivaju samo na nečijim „sećanjima“ i na izjavama određenog nemačkog lekara, na Zapadu su im lako verovali knjiga je veoma popularna u Engleskoj, Nemačkoj i Americi.
Istoričar Mihail Mjagkov nazvao je Beevorovo pseudo-naučno istraživanje „besmislicom“.
Međutim, on ne poriče da su se činjenice nasilja nad nemačkim ženama dogodile: samo su američki vojnici, britanski, francuski, senegalski, koji su se borili u francuskoj vojsci, delovali kao silnici.
„Bilo je zasebnih manifestacija i u Crvenoj armiji, ali naša komanda je strogo kažnjavala takve incidente.
Naređeno je preduzimanje strogih mera protiv svih koji pokazuju maltretiranje, pokazuju nasilje nad civilnim stanovništvom i tako dalje, – kaže Mjagkov.
– Počinioci su odmah kažnjeni, odvedeni u pritvor – dobili su ili različite uslove zatvora, ili su čak mogli biti streljani.
I, naravno, slučajevi nasilja sovjetskih vojnika nisu dobili nikakvu masovnu distribuciju. Za razliku od naših saveznika u određenim oblastima zapadne okupacione zone. ”
Prema njegovim rečima, pokušaji diskreditacije sovjetskih vojnika osuđeni su na neuspeh, jer nemaju dokaznu bazu.
„Sve insinuacije koje se sada navode, stvorili su bivši nacisti, a danas njihove reči ponavljaju istoričari koji su pročitali puno tih bivših nacista“, rekao je Mihail Mjagkov.
Da se bore sa agresorom, ne sa narodom, sa ratnim zločincima i ne sa ljudima, sa naoružanim neprijateljem, a ne sa civilima – sa takvim stavovima sovjetski vojnici su išli u bitku tokom Velikog otadžbinskog rata.
I ovo njihov podvig čini još veličanstvenijim, a pobeda zaista svetom.
Borba.Info
