Borba Info Vesti
Objavljeni delovi izveštaja Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine.
U njemu se navodi, kako prenose “Novosti” da je u Sarajevu tokom rata u BiH ubijeno oko 3.000 srpskih civila, a 1.700 ih je teško ranjeno.
Komisija, koja je formirana po nalogu Vlade Republike Srpske, konstatuje da dve trećine mrtvih i ranjenih nisu imale veze s ratnim dejstvima, već sa zločinačkim delima.
“U Sarajevu je bilo 211 logora i mesta zatočenja Srba. Na hiljade ih je zatvoreno bez jasnog povoda, a zatvorenici su pretrpeli najteže nasilje, isključivo zbog nacionalnosti”, navodi se u rezimeu.
Dodaje se da je prijavljeno 800 nestalih Srba na području grada Sarajeva, koji je bi pod kontrolom SDA.
“Do danas nije pronađeno 260 Srba. Broj nestalih je verovatno i veći jer su ubijene čitave porodice, a da oni koji su preživeli nisu mogli da prijave nestanke, te ove nestale osobe nisu ni identifikovane ni prebrojane. Institucije predvođene bošnjačkim zvaničnicima iz SDA uložile su ogromne napore da prikriju zločine počinjene nad srpskim građanima”, stoji još u izveštaju.
U dokumentu se navodi da su Srbi bili u dvostrukoj blokadi, unutrašnjoj i spoljašnjoj. Prva je pratila liniju razgraničenja bošnjačkih i srpskih snaga i uticala je na sve stanovnike. Druga, neprobojnija blokada, koju su postavile bošnjačke snage, bila je usmerena isključivo na Srbe.
Tako je svu humanitarnu pomoć kontrolisala bošnjačka SDA koja je, u podeli, diskriminisala Srbe. Zbog toga je ocenjeno da je UNHCR postao “de fakto” dobavljač za muslimane i bošnjačku vojsku. Iz tih razloga Komisija smatra neprimerenim nazivati Sarajevo “opkoljenim” gradom.
Pojašnjava se da je SDA regrutovala i naoružala ključne aktere kampanje terora krajem 1991. godine, pripadnike organizovanog kriminala, osuđenike, silovatelje i narkomane, koji su puštani iz zatvora zahvaljujući amnestiji Alije Izetbegovića.
“Jedan od specifičnih aspekata kampanje terora bilo je stvaranje ogromne mreže privatnih zatvora u kojima su počinjena najgora zlodela (mučenja i grupna silovanja)”, stoji u izveštaju.
Tome je, kako se navodi, prethodila kampanja diskriminacije i demonizacije Srba koji su bili potisnuti i isključeni kao građani i čiji životi nisu bili važni. Čim je BiH postala nezavisna SDA je počela otpuštati Srbe sa značajnih pozicija, menjajući ih pouzdanim muslimanima.
“Mediji i nevladine organizacije igrali su veliku ulogu u kampanji demonizacije širenjem lažnih informacija i fokusiranjem pažnje i saosećanja isključivo na vrlo stvarne patnje muslimana, pritom potpuno ignorišući patnju Srba”, piše u izveštaju.
Kao povod za rat navodi se referendum za nezavisnost 29. februara 1992., dok je potpisivanje Dejtonskog sporazuma bilo povod za veliki egzodus Srba iz Sarajeva. Konstatuje se i da zločini nad Srbima nikada nisu kvalifikovani kao ono što su bili – ratni i zločini protiv čovečnost i genocidna dela.
Srpsko stanovništvo grada, koji tvrdi da je tolerantan i multietnički, potpuno je eliminisano od strane onih koji i dalje tvrde da su glavne žrtve sukoba.
Izveštaj je objavljen na veb stranici www.incomfis-sarajevo.org. Sadrži 1.250 stranica i podeljen je u sedam poglavlja. Sačinili su ga Rafael Izraeli, Viktor Bezručenko, Darko Tanasković, Lorens Frenč, Đuzepe Zakarija i Patrik Bario.
Komisija navodi da su se Srbi borili za samoopredeljenje, građanska prava i protiv pretnje istrebljenja. Branili su pravo na život u međunarodnoj priznatoj Jugoslaviji. Prvobitni cilj stvaranja Republike Srpske bio je očuvanje Jugoslavije, ali kada su nju odbacili Hrvati i muslimani, cilj se promenio u političku i kulturnu autonomiju i jednaka prava za Srbe u BiH. Muslimani su se, s druge strane, borili za unitarnu državu u kojoj neće biti mesta za političku i kulturnu autonomiju Srba.
(novosti.rs)
