Svetski magnetni model se obično ažurira svakih pet godina, ali kasnije je potrebno češće ga uređivati zbog zapanjujućeg fenomena registrovanog odmah ispod zemljinog jezgra.
U studiji objavljenoj u časopisu „Nejčer geosajens“, istraživači su objanili zbog čega se Zemljin magnetni severni pol kreće izuzetnom brzinom prema Sibiru.
Oni su verovali da su dve ogromne mrlje „negativnog magnetnog fluksa“ koje se nalaze ispod Kanade i Sibira, vrlo blizu zemaljinog jezgra, odgovorne za zbunjujuće, „izvanredno linearno“ kretanje, što ih je čak nateralo da uvedu neplanirano ažuriranje Svetskog magnetnog modela prošle godine.
U studiji koju je predvodio Filip Livermor iz Škole zemlje i životne sredine na Univerzitetu u Lidsu Ujedinjenog Kraljevstva, istraživački tim je istražio geomagnetne podatke visoke rezolucije prikupljene u poslednje dve decenije kako bi na kraju pronašao dva velike magnetna „zakrpe“ ispod pomenutih lokacija.
Naučnici kažu da, ako gledaju izolovano, dve mrlje mogu objasniti nedavna lutanja severnog pola, jer služe kao „dva kraja linearnog vodovoda blizu vertikalnog polja, duž kojih severni magnetni pol može lako da putuje“, piše u izveštaju.
U razgovoru za Njuzvik, Livermor je komentarisao da su zakrpe uglavnom područja gde magnetno polje izlazi iz zemljinog jezgra „poput snopa špageta“.
Pomenute zakrpe, ili „režnjeve“ smatra nusproduktom postupka. „Ploče magnetnog polja se kreću unazad – više od stotinu godina – ali čini se da se kanadski režanj kreće posebno brzo“, primetio je.
Modeli koje je tim napravio ukazivali su da će Severni pol nastaviti da se kreće svojim putem prema Sibiru, puzeći između 242 i 410 milja tokom naredne decenije, procesom koji je pokrenut izduženjem i nošenjem kanadske „zakrpe“. Poslednji rezultat je promena u obrascu protoka u jezgru Zemlje počevši od 1970. godine.
Kako je kanadska zakrpa postepeno slabila, povlačenje sibirske zakrpe vremenom je jačalo, što je rezultiralo da se magnetni sever privlači bukvalno poput magneta.
Takođe, Livermor je naglasio važnost ažuriranja izdanja podataka sa promenama u brzini magnetnog severnog pola. „Sasvim je moguće da će biti neophodne godišnje obnove u narednim godinama, teško je sa sigurnošću reći“, rekao je.
Model se obično ažurira jednom u pet godina, a položaj magnetnog severnog pola prvi put je zabeležen 1831. godine.