Borba Info Vesti
Vladimir Putin je otkrio da će naložiti Ministarstvu inostranih poslova RF da pokuša da organizuje njegov bezmalo otvoreni razgovor sa američkim liderom Džoom Bajdenom.
Ruski predsednik je pritom naglasio i precizirao:
„Prošli put je inicijativu za telefonski razgovor dao predsednik Bajden. Želim da mu predložim da nastavimo našu diskusiju, ali pod uslovom da to bude zapravo uživo, kako se kaže – na mreži. Bez ičeg naknadnog, da to bude otvorena, direktna diskusija“.
Dodao je: „Uveren sam da bi to bilo zanimljivo i za narod Rusije i za narod Sjedinjenih Država, kao i za mnoge druge zemlje“.
Naglasio je da sa svoje strane ne želi da odlaže takav razgovor sa Bajdenom, navodeći da će jedino naredni vikend provesti u tajgi (da se „malo odmori“), a da je za sve ostale dane – unapred spreman.
Prema njegovim rečima, Moskva ne želi da se distanciono `bode` sa Vašingtonom, već da sa SAD održava i poboljšava odnose.
Ruski lider – odmah posle ovoga – u Moskvi, u sportskom kompleksu Lužniki – nastupio na svečanosti povodom sedam godina od povratka Krima u sastav Rusije.
„Krim je naša sveta zemlja, sveto mesto i centar formiranja duhovnog jedinstva zemlje. Ako pogledate mapu nađe velike zemlje, na njoj su Krim i Sevastopolj mala tačka. Ali. mi govorimo o uspostavljanju istorijske pravednosti i o značaju te zemlje za naš narod. Tu, u Korsunju, u Hersonu, kršteni su knez Vladimir i njegova družina. formiranje ruske nacije i jedinstvene države, dodao je ruski lider. To sakralno mesto je deo fundamenta na kome su formirane ruska nacija i naša jedinstvena država“.
Nastup je zaključio rečima: „Rusija je spremna da živi u novim geopolitičkim uslovima. Mi stanovnike susednih država doživljavamo kao bratske narode i spremni smo da im pomognemo“.
Putin podsetio Bajdena na istrebljivanje Indijanaca
Kako se i moglo očekivati, Vladimir Putin je odreagovao na „da“ kojim je Džo Bajden odgovorio na pitanje televizije AVS smatra li predsednika Rusije „ubicom“.
Prvo je rekao: „Da, sa Bajdenom se lično poznajem i rekao bih mu:„Budi zdrav!“. Poželeo bih mu dobro zdravlje, bez ikakvog ironisanja“.
Pa nastavio: „Ali, pogledati to pitanje šire. U istoriji svake nacije ima mnogo dramatičnih i krvavih događaja, ali kada procenjujemo druge ljude i druge nacije, izgleda da se uvek gledamo u ogledalo, prebacujući svoje probleme na druge… U detinjstvu, kada smo se u dvorištu svađali jedni s drugima, govorili smo: „Kakvim imenom drugoga nazivaš – sam se tako zoveš!“.
Ruski lider je za vreme razgovora video-činkom sa predstavnicima javnosti Krimu i Sevastopolja ukazao da vlasti Sjedinjenih Država veruju da su Rusi isti kao Amerikanci, ali da to nije tako jer ljudi u Rusiji imaju drugačiji genetski kod:
„Američko rukovodstvo želi da sa nama ima određene odnose. Pod njihovim uslovima. Mi se od njih razlikujemo, drugačiji nam jegenetski i kulturno-moralni kod. U svakom slučaju. mi znamo kako da branimo sopstvene interese. Da, i mi ćemo raditi sa njima (Amerikancima). U onim oblastima u kojima smo zainteresovani i pod uslovima koje smatramo korisnim za sebe. Moraće da računaju sa ovim“.
Za ovim je usledio Putinov pogled na američku elitu i istoriju SAD:
„Među Amerikancima ima puno poštenih, časnih i iskrenih ljudi koji žele da žive sa nama u miru i prijateljstvu. Mi to znamo i cenimo i oslanjaćemo se na njih ubuduće. Ali, što se tiče američkog establišmenta, vladajuće klase – njena svest se oblikovala u poznatim i prilično teškim uslovima. Osvajanje američkog kontinenta od strane Evropljana bilo je povezano sa istrebljenjem lokalnog stanovništva. Sa genocidom, kako danas kažu. Sa direktnim genocid indijanskih plemena . A usledio je težak i dugotrajan, težak i vrlo surov period robovlasništva. Afroamerikanci u su u SAD i danas suočeni sa nepravdom i istrebljenjem“
Dodao je: „Sve to što dolazi iz istorije, do danas prati život Sjedinjenih Država. Jer, odakle je iskočio pokret Black lives matter? Povrh svega, vladajuća klasa u Sjedinjenim Državama optužbama drugih zemalja rešava i svoje unutrašnje probleme. SAD su jedina država na svetu koja je upotrebila atomsko oružje protiv neatomske države, protiv Japana na kraju Drugog svetskog rata, protiv Hirošime i Nagasakija. A u tome nije bilo apsolutno nikakvog vojnog smisla. To je bilo direktno istrebljivaenje civilnog stanovništva“.
Predsednik Rusije odlučio je da zasad ne ide dalje od ovoga.
Njegov bivši pomoćnik Vladislav Surkov, komentarišući Bajdenov napad, rekao mu je ono što Putin neće i ne može zbog državne funkcije.
Zamoljen da prokomentariše Bajdenov ispad, rekao je:
„Ne znam nšta da kažem. Da ste me pitali: «Do u know that old chap Joe is mothafucka?» („Da li znate da je stari Dže kopilan?“), moj odgovor bi bio: «Oohoo, I do» («O, da, znam»)“.
Inače, uticajni nemački list Die Welt povodom Bajdenovog ispada je doveo u pitanje iskustvo američkog političara u spoljnoj politici i ocenio da je, u svakom slučaju, „zaboravio zakone hladnog rata“:
„Svako ko Putina, šefa nuklearne sile, nazove ubicom, morao bi da bude potpuno svestan svrhe napada. A da li je Bajden svestan? Dijalog sa Moskvom je hitno potreban. Možemo se samo nadati da crveni telefon iz doba hladnog rata i dalje funkcioniše“.
I zaključio: „Reči Karla fon Klauzevica da je rat produžetak politike drugim sredstvima nikada ne bi trebalo da budu politika ni jedne zemlje!“
