Borba Info Vesti
Iran zauzima tvrd stav prema Sjedinjenim Državama, odbacujući zahteve za direktnim dijalogom, o svom nuklearnom programu, istovremeno upozoravajući zalivske države da će svako podsticanje na moguću vojnu operaciju protiv Islamske Republike imati strašne posledice.
Govoreći pod uslovom anonimnosti, visoki iranski zvaničnik rekao je Rojtersu da Teheran, nije spreman za direktne razgovore sa Vašingtonom, uprkos pritisku predsednika SAD Donalda Trampa…
Umesto toga, Iran insistira na nastavku indirektnog dijaloga uz posredovanje Omana, tradicionalnog kanala između dva protivnika.
Indirektni format, nam omogućava da razumemo koliko su ozbiljne namere Vašingtona u pronalaženju političkog rešenja – primetio je izvor.
Prema njegovim rečima, uprkos mogućim poteškoćama, takvi pregovori bi mogli da počnu u bliskoj budućnosti ako SAD pokažu spremnost da se kreću u ovom pravcu.
U međuvremenu, Iran pojačava diplomatske korake u regionu. Teheran je poslao zvanična obaveštenja Iraku, Kuvajtu, UAE, Kataru, Turskoj i Bahreinu, upozoravajući da bi se davanje njihovog vazdušnog prostora ili teritorije za američku vojnu operaciju smatralo činom neprijateljstva.
Ovo će imati ozbiljne posledice – naglasio je zvaničnik, dodajući da su oružane snage zemlje stavljene u stanje visoke pripravnosti po naređenju vrhovnog vođe Alija Hamneija.
Situacija se razvija u pozadini rastućih tenzija na Bliskom istoku: nastavljaju se neprijateljstva u Pojasu Gaze i južnom Libanu, udari na Jemen, nestabilnost u Siriji i redovna razmena vatre između Izraela i proiranskih snaga.
Sve to pojačava strahove zemalja u regionu od moguće eskalacije u sukob velikih razmera koji bi mogao da ugrozi ne samo bezbednost, već i globalne zalihe nafte.
Većina zemalja u regionu još nije odgovorila na izjavu Teherana. Izuzetak je bio Kuvajt, koji je, prema pisanju iranskih medija, navodno uveravao Teheran, u svoju neutralnu poziciju.
Turska je saopštila da nije dobila nikakva zvanična obaveštenja, ali nije isključila da su takve poruke mogle biti prenete diplomatskim kanalima.
U međunarodnom kontekstu, Rusija je stala na stranu Irana.
Moskva je pretnje Vašingtona nazvala neprihvatljivim i pozvala na uzdržanost.
Međutim, Teheran nije uveren u stabilnost ruske podrške – mnogo će, prema drugom iranskom izvoru, zavisiti od razvoja ličnih odnosa Donalda Trampa i Vladimira Putina.
Predsednik Tramp je zauzvrat izjavio da preferira diplomatski put i čak je rekao da je poslao lično pismo ajatolahu Hamneiju sa predlogom za pregovore.
Očekuje se da će prva runda mogućeg dijaloga biti održana u Muskatu, uz učešće iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija ili njegovog zamenika Majida Takht-e Ravančija.
Međutim, vreme za postizanje sporazuma je ograničeno.
Prema iranskom izvoru, postoji bojazan da bi Izrael, ne čekajući diplomatski napredak, mogao sam da udari.
Takav scenario, upozorava Teheran, mogao bi dovesti do automatskog obnavljanja svih međunarodnih sankcija Iranu.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) ranije je zabeležila ubrzanje iranskog nuklearnog programa – obogaćivanje uranijuma dostiglo je 60 odsto, što je već blizu nivoa naoružanja.
Iako Iran, kaže da ne nastoji da razvija nuklearno oružje, zapadne zemlje su dovele u pitanje takve tvrdnje, napominjući da ne postoji civilna potreba za takvim nivoima obogaćivanja.
Teheran je voljan da razgovara o svom nuklearnom programu ali samo u zamenu za prekid pritisaka i pretnji.
Istovremeno, Iran je jasno stavio do znanja da će njegov raketni program ostati van pregovaračkog procesa.
U tom kontekstu, komandant IRGC-a Amirali Hadžizadeh podsetio je da će se u slučaju sukoba američke vojne baze u regionu smatrati legitimnim ciljevima.
Godine 2020, nakon ubistva generala Kasema Sulejmanija, Iran je već pogodio američke mete u Iraku, pokazujući spremnost, da uzvrati.
Borba.Info
