Borba Info Vesti
Siguran sam da su životinje u stanju da nas razumeju bolje nego što mislimo.
Bonobo Kanzi, čiji je život postao prava naučna senzacija, dokazao je da su granice između ljudi i primata mnogo tanje nego što se čini.
Kanzi nije samo pamtio reči, stvarao je nova značenja, šalio se, pa čak i igrao kompjuterske igrice. I da, ovaj običan majmun je preokrenuo sve ideje o umu i jeziku.
Beba majmuna zadivljuje naučnike
Bonobi su vrsta velikih majmuna, blisko srodnih sa šimpanzama, ali mirnije prirode.
Kanzi je rođen 1980. godine u Istraživačkom centru Univerziteta Emori (SAD).
Njegova “hraniteljica” bila je ženka bonoba po imenu Matata. Naučnici su pokušali da nauče Matatu da komunicira pomoću leksigrama – posebnih simbola na tastaturi koji su predstavljali reči. Ali pravo otkriće nije bila ona, već mali Kanzi.
Dok su istraživači svu pažnju posvećivali Matati, Kanzi, koji je tada imao samo dve godine, počeo je spontano da pritiska simbole. Ali bebu bonoba niko nije tome naučio!
Do pete godine već je znao 348 simbola, a u odrasloj dobi – oko 3.000. Kanzi je smislio mnogo svojih reči, na primer, bonobo je koristio kombinaciju znakova “loše” i “iznenađenje” da bi opisao šale naučnika o njemu.
Ali najneverovatnije je bilo to što je Kanzi dobro razumeo… govorni engleski. U jednom eksperimentu, bonobo je zamoljen da stavi bananu u mikrotalasnu. I, iako je u blizini bilo i drugog voća, primat ih je ignorisao i odabrao samo bananu.
U drugom eksperimentu, 8-godišnji Kanzi je pokazao da se nosi sa usmenim, uputstvima mnogo bolje od dvogodišnjeg deteta. Bonobo je ispravno izvršio… 660 zahteva!
Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako je to uopšte moguće.
Postoji teorija da su bonobi u stanju da „čitaju“ intonaciju, gestove i kontekst, dodajući ih rečima.
Život u kavezu: slava, težina i Minecraft
Nije da je Kanzijev život bio samo bajka. Bilo je raznih stvari, i dobrih i ne baš dobrih.
Godine 2005. prevezen je iz Džordžije u Great Ape Trust, centar za istraživanje primata u Ajovi.
Tamo je primat bio slabo negovan, a dobio je na težini do 75 kg, iako je norma za bonobe oko 40 kg.
Tek 2013. godine, kada je centar došao pod kontrolu ACCI organizacije, Kanzi je stavljen na dijetu i vraćen, na zdravu težinu.
Ali primat je imao više radosti. Voleo je da igra Minecraft: tamo je gradio kuće i sa entuzijazmom istraživao virtuelni svet.
Takođe je gledao filmove Klinta Istvuda i uopšte voleo vesterne. Upoznao je poznate ličnosti, kao što su Paul McCartnei i Peter Gabriel.
Pored toga, Kanzi je bio majstor u prosjačenju hrane putem leksigrama.
Tako je njegov meni bio raznovrstan i uključivao je banane, grožđe, kikiriki i druge dobrote.
Svi koji su poznavali bonoba jednoglasno su rekli da on nije samo pametan majmun, već da ima neverovatnu ličnost.
Naučnici koji su radili sa njim primetili su njegovu radoznalost i suptilan smisao za humor. Jednom, kada je istraživač sakrio čokoladu, Kanzi je pritisnuo simbole „sakrij” i „plači”.
Da li plačeš, jer ne možeš da nađeš slatko? — upitao je naučnik.
Kao odgovor, Kanzi se nasmejao i pokazao na skrovište gde je bila sakrivena čokolada. A onda su svi shvatili da se primat šalio sa istraživačem.
5 dirljivih činjenica o Kanziju
*Voleo sam muziku. Kada je Piter Gabrijel svirao flautu, Kanzi bi zatvorio oči i ljuljao se u ritmu. Jednom je pokušao da „peva” pritiskom, na simbole „zvuk” i „radost”.
*Brine o svojim bližnjima.
Njegov sestrić Teko, koji je odrastao u blizini, često je grešio u simbolima.
Kanzi je strpljivo “ispravljao” njegov izbor, pritiskom na ispravne znakove.
*Mrzeo je usamljenost.
Kada bi naučnici otišli bez pozdrava, kucnuo bi leksigrame: „tužno“, „čekaj“.
*Znao je da izrazi zahvalnost.
Posle uspešnih eksperimenata, delio bi hranu sa ljudima i pružao parče banane kroz rešetke.
*Bojao se mraka.
U Great Ape Trust-u je uvek tražio da uključi noćno svetlo pritiskom, na „svetlo” i „strah”.
Pravi jezik ili iluzija?
Iako je Kanzi bio neverovatan svojim veštinama, mnogi istraživači su sumnjali: da li se njegova komunikacija može nazvati pravim jezikom?
Prvo, bonobu je nedostajala takozvana sintaksa, odnosno pravila za građenje rečenica.
Da, primat je kombinovao simbole ali je to učinio na potpuno drugačiji način od ljudi.
Na primer, “jagoda” može značiti i zahtev za davanje ove bobice i opis mesta gde raste. Sve je zavisilo od toga kako čovek, tumači Kanzijeve „reči”.
Drugo, bonobo nikada nije razgovarao o apstraktnim stvarima: emocijama, mislima, prošlosti ili budućnosti. Njegova komunikacija bila je vezana za „ovde i sada“: hrana, igre, akcije.
Međutim, čak i najvatreniji vrištači su priznali: Kanzijev primer je pokazao da bonobi imaju očigledne sposobnosti za simboličko razmišljanje.
2024. godine (oko godinu dana pre njegove smrti) eksperimenti su potvrdili da je primat, razumeo kada osoba nije znala gde je hrana sakrivena i pokazao na pravo mesto, svesno pomažući osobi.
Tako je postalo jasno da bonobi imaju prilično razvijenu svest. Oni ne samo da razumeju okruženje i mogu da predvide mentalna stanja drugih stvorenja. U nauci, sposobnost zamišljanja misli drugog stvorenja naziva se „teorija uma“ ili „model mentalnog stanja“.
Epilog
Kanzi je 18. marta 2025. preminuo u 44. godini…
Ujutro se igrao sa svojim nećakom Tekom, tražio hranu i čuvao rodbinu.
Smrt je nastupila iznenada – verovatno zbog bolesti srca.
Prethodne večeri bonobo je pritisnuo simbol “zagrljaj” i kroz staklo dohvatio voljenu službenicu. Ujutro je otišao…
Naučnici i dalje čuvaju njegovu tastaturu sa leksigramom. Na njemu ostaju otisci prstiju, kao nemi podsetnik da jezik, može biti i bez reči.
Kanzijev život je preokrenuo nauku.
On je dokazao da bonobi savršeno razumeju složene komande i da mogu da koriste simbole.
Ovi majmuni imaju visoko razvijenu socijalnu inteligenciju.
Zato je Kanzi uvek, pomagao ljudima ili drugim bonoboima ako nešto ne znaju. I uopšte, ideja o “urođenoj izuzetnosti” ljudi se pokazala kao mit.
Stoga je sasvim moguće da negde u džunglama Konga drugi bonobi čekaju svoju priliku da iznenade svet. U međuvremenu, Kanzijeva priča je podsetnik da nismo toliko jedinstveni kao što izgledamo.
Borba.Info
