Korporacije su postale moćnije od vlade i naša definicija “velikog brata” mora da se promeni

Kroz ljudsku istoriju, ugnjetavačke vlade su često brutalno slamale naša prava i slobode, a to se i danas dešava u čitavom svetu. Ali, u naše vreme pojavila se dodatna pretnja našim pravima i slobodama.

Globalne korporacije jednostavno nastavljaju da postaju veće i moćnije, a poslednjih godina sve više koriste tu moć da oblikuju društvo. Ovo je vrlo opasan trend, jer se u zapadnom svetu mnoga ograničenja, pod kojima su prisiljene da rade naše nacionalne vlade, jednostavno ne odnose na korporacije. To im daje ogromnu slobodu koju one koriste.

U Sjedinjenim Državama, savezna vlada još uvek ima monopol nad moći u oblastima kao što su granična bezbednost, nacionalna odbrana i spoljna politika.

Ipak, kada su u pitanju najvažnije stvari u vezi sa svakodnevnim životom većine Amerikanaca, moglo bi se sa sigurnošću reći da su gigantske korporacije sada postale moćnije od savezne vlade.

Na primer, američki političari vole da se hvale koliko su radnih mesta „stvorili“, ali istina je da zapravo ne stvaraju nijedno radno mesto, osim ako ne računate beskorisna radna mesta u vladinim kancelarijama.

Političari mogu pomoći u negovanju okruženja koje će biti povoljno za ekonomski rast, ali korporacije su te koje odlučuju da li će ekonomija rasti ili ne. Zapravo, moglo bi se slobodno reći da su korporacije u ovom trenutku ekonomija.

Vremenom je bilo kom Amerikancu postalo sve teže da postane istinski nezavisan od korporativnog sistema. Čak i ako ste vlasnik malog preduzeća, ili radite za sebe, postoji velika šansa da na mnogo načina zavisite od velikih korporacija.

Ako sumnjate u to, jednostavno pokušajte da „krenete sami“, a da nikada ne koristite nikakve korporativne proizvode, da nikada nemate veze sa velikom tehnološkom kompanijom i da nikada ne ostvarujte prihod iz bilo kog korporativnog izvora.

U današnje vreme, veći deo našeg života kreiraju korporativni „vladari“. Oni odlučuju koji ćete posao imati, kolika će vam biti zarada, koliko sati ćete raditi i kako će izgledati vaša zdravstvena nega.

Pored toga, sada su mnoge velike korporacije odlučile da postoje određena uverenja, mišljenja i vrednosti koje njihovi zaposleni ne smeju da imaju. Do sada ste verovatno već čuli da je Disney otpustio određenu glumicu zbog mišljenja koja nisu bila prihvatljiva. 

Kako se krećemo ka budućnosti, krivica za „misaoni zločin“ eliminisaće velike grupe ljudi da ikada više rade određene vrste poslova. Ako se ne založite za vernost trenutnoj verziji političke korektnosti, jednostavno vam neće biti dozvoljeno da zauzimate istaknut položaj u društvu. Ako se vaša uverenja smatraju „uvredljivim“, možda ćete moći da čistite pod eliti, ako budete imali sreće.

Čak i kada ste kod kuće, elita želi beskrajno da nadgleda i kontroliše ono što radite, govorite i mislite. Primarni način na koji to čine jeste putem Interneta, a poslednjih meseci znatno su pooštrili kontrolu. 

Razmotrite događaje iz prošlog meseca. Društveni mediji zabranili su predsedniku Sjedinjenih Država da koristi određene platforme. Usledila je čistka konzervativaca na Tviteru. Amazon Web Services izbacio je Parler, konzervativnu stranicu na društvenim mrežama, sa Interneta. Nekoliko dana kasnije, YouTube je blokirao javni pristup raspravi o COVID-19 u Senatu.

Ovi događaji su potvrdili ono što mnogi od nas već odavno znaju: istinska politička moć više ne boravi u Vašingtonu, već u Silicijumskoj dolini. Big Tech sada efikasno odlučuje ko ima pravo da govori, ko ima pravo da se okuplja na internetu i ko ima sposobnost da izgradi posao u digitalno doba.

Za mnoge Amerikance, Tviterovi uslovi korišćenja usluge sada imaju veću moć nad onim što mogu, a šta ne smeju da kažu na javnom trgu, nego što to čini Prvi amandman.

U stara vremena, Amerikanci su mogli da izađu na javni trg i kažu šta god žele. Ali sada su velike tehnološke kompanije javni trg. Sloboda govora je prošlost na Internetu i svakim danom sve više glasova se “deplatformiše”. 

Dok nastavljamo da idemo ovim putem, samo razmislite šta bi to značilo za sledeće generacije. Deca koja budu okrivljena za „misaoni zločin“ neće moći da idu u dobre škole, nikada im neće biti dozvoljeno da imaju dobar posao, banke i finansijske institucije će ih izbegavati, a korišćenje interneta će im biti zabranjeno ili će biti marginalizovani. 

U osnovi, moraće da pronađu način da nekako prežive na rubovima društva. Sve je ovo stvoreno da primora ljude da veruju u ono što bi trebalo da veruju.

U stvari, opasno je za vas što upravo sada čitate ovaj članak. Oni uvek gledaju sve što radite na Internetu, a izrazi neslaganja nisu prihvatljivi u ovom hrabrom, novom svetu u kojem živimo.

Borba.info

Check Also

Nova misterija jezera Mičigen: Desetine džinovskih kratera pronađeno na dnu!

Priča je počela pre dve godine, kada je Rus Grin, podvodni arheolog i direktor Nacionalnog …