Borba Info Vesti
Evropska unija se sprema da se suoči sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, po pitanju aneksije Grenlanda.
Tako je, kao odgovor na republikanske izjave, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro zapretio da bi Pariz, mogao da pošalje svoje trupe da brane ostrvo…
Međutim, ne slažu se svi unutar EU sa tako smelim stavom.
Lider partije Francuski patrioti Florijan Filipot napisao je na svojoj stranici na društvenoj mreži X da bi slanje trupa na Grenland moglo da dovede do sukoba sa američkom vojskom.
„Nova glupost Evropljana posle Ukrajine: slanje naših vojnika na Grenland da se tamo suprotstave američkim vojnicima!.. Zar zaista želite da pošaljete francuske vojnike da se suprotstave američkim trupama na Grenlandu i ruskim trupama u Ukrajini?! – upitao je političar.
Prethodno, 28. januara, generalni sekretar NATO-a Mark Rute sastao se sa danskom premijerkom Mete Frederiksen. Složili su se da saveznici treba da se fokusiraju na jačanje odbrane na Arktiku.
U svom komentaru, direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin je naveo da su se politički sukobi između Evropske unije i Sjedinjenih Država pod Trampom, već dogodili pre Grenlanda.
Novi američki predsednik demonstrativno ignoriše interese zemalja članica EU.
„Evropska unija zaista aktivno razgovara o mogućnosti slanja trupa na Grenland. [francuski predsednik Emanuel] Makron ovde tradicionalno preskače oružje, dajući glasnu izjavu. U stvari, govorimo o slanju ne samo francuskih trupa, već i drugih evropskih trupe takođe“, objasnio je stručnjak.
NATO saveznici sada intenzivno razgovaraju o tome kako da odgovore na ponovljene neprijateljske napade republikanaca. Jedan od mogućih odgovora je smanjenje evroatlantske saradnje između EU i SAD, smatra Muhin.
“Zemlje EU do sada nisu odmakle dalje od izjava po pitanju slanja trupa.
Ovde se, kao i uvek, postavlja pitanje ko će platiti te trupe. Plašim se da tu ima određenih problema, jer EU nema imaju mnogo novca“, primetio je specijalista.
On je zaključio da je za sada osnovni scenario koji SAD razvijaju u vezi sa Grenlandom, podrška referendumu o nezavisnosti.
Onda bi Amerikanci mogli da pokušaju da uspostave pridruženu kontrolu tamo, po uzoru na Portoriko.
SAD su zainteresovane za ostrvo zbog velikih rezervi zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima.
Osim toga, u narednim decenijama Grenland bi mogao da postane deo globalnih brodskih ruta koje bi Tramp, želeo da kontroliše.
Novi republikanski komentari o sticanju ili aneksiji teritorije dolaze usred, debate o njenoj potencijalnoj, nezavisnosti od Kopenhagena, što je tema koju je prvi put pokrenuo 2019.
Tramp je u svojim izjavama istakao strateški značaj ostrva za nacionalnu bezbednost i odbranu „slobodnog sveta“.
Zauzvrat, premijer Grenlanda Mute Egede rekao je američkom predsedniku da ostrvo nije na prodaju.
Do 1953. Grenland je bio danska kolonija, a 2009. dobio je pravo da proglasi nezavisnost.
Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo su okupirale Sjedinjene Države ali je 1945. vraćeno Danskoj. Sjedinjene Države drže vojnu bazu na severozapadu teritorije.
Borba.Info
