Borba Info Vesti
Malo ljudi zna da afrička zemlja Gabon, ima zaista jedinstven ekosistem.
Tamošnje duboke pećine su dom, za populaciju neverovatnih, patuljastih krokodila sa narandžastom kožom…
Naučnici su otkrili da su se ovi gmizavci savršeno prilagodili životu u uslovima potpunog, odsustva sunčeve svetlosti.
Krokodili preživljavaju od lova… slepih miševa, koji takođe žive u ovim pećinama. A ovi gmizavci su toliko čvrsti da su naučili da mirno plivaju u tečnom izmetu koji luče pomenuti slepi miševi.
Deca podzemlja
Istraživači još ne znaju tačno koliko krokodila živi u pećinama Gabona.
Biolozi takođe ne znaju kada su tačno ovi gmizavci počeli da vode podzemni način života.
Međutim, postoji pretpostavka da su se krokodili uselili u pećine pre više hiljada godina.
Pored toga, naučnici veruju da tako dug boravak u tako izuzetno specifičnim uslovima može dovesti do toga da ovi krokodili na kraju postanu nova vrsta.
Odnosno, zbog izolacije i prilagođavanja jedinstvenom okruženju, njihove fizičke karakteristike i ponašanje mogu se promeniti toliko da će prestati da budu ono iz čega su prvobitno potekli.
Jedinstveni pećinski krokodili postali su predmet, naučnih istraživanja relativno nedavno, 2010. godine.
Sledeći put biolozi su se vratili ovim gmizavcima šest godina kasnije i ovog puta su ih uporedili sa krokodilima koji žive u okolnim šumama.
Na cvrčcima i miševima
Pokazalo se da razlike postoje i to prilično velike.
Jelovnik šumskih krokodila pokazao se mnogo raznovrsnijim, dok su se narandžasti pećinski ljudi hranili uglavnom, cvrčcima i slepim miševima.
Ali u isto vreme, istraživači su primetili da su „deca tamnice” u mnogo boljoj fizičkoj kondiciji, uprkos monotonoj ishrani. Biolozi su ovu upečatljivu razliku povezali sa dva glavna faktora.
Prvo, nema problema sa hranom u pećinama, tamo ima više nego dovoljno cvrčaka i slepih miševa.
Drugo, za razliku od šume, u pećinama krokodili praktično nemaju prirodnih neprijatelja. A ovo, zauzvrat, značajno smanjuje nivo stresa i značajno povećava šanse za preživljavanje.
Ako govorimo o reprodukciji, onda su pećinski krokodili razvili originalnu reproduktivnu strategiju.
Pretpostavlja se da ženke polažu jaja blizu ulaza u pećinu, a potomci potom jure dublje unutra, u mrak.
Postigavši polnu zrelost, pojedinci, po svoj prilici, vrlo retko napuštaju svoje tamnice. Najverovatnije, jednostavno nemaju razloga da to rade, ako su pećine zadovoljavajuće i bezbedne.
Mislim da vas već neko vreme muči pitanje zašto pećinski krokodili imaju narandžastu kožu?
Odgovor, na ovo pitanje dao je 2018. Metju Širli, ekolog sa Međunarodnog univerziteta Floride.
On je sugerisao da je razlog za tako radikalnu nijansu dugotrajna izloženost, spoljašnje kože krokodila izmetu slepih miševa.
Izmet sadrži ureu, koja je sama po sebi prilično kaustična hemikalija.
Tradicionalno se koristi za tretiranje kože hiljadama godina.
Pa, za krokodile se sve desilo prirodno: stalno plivanje u takvom rastvoru neminovno dovodi do toga da koža gmizavaca dobija narandžastu nijansu.
Posebna genetska linija
Ali najzanimljivije je to što je studija pokazala da se pećinski krokodili razlikuju od svojih šumskih kolega već na genetskom nivou.
Najverovatnije je dugotrajna izolacija u pećinama doprinela razvoju jedinstvenih karakteristika u DNK. Postoji i mogućnost da je narandžasta koža takođe fiksirana u genima.
Međunarodni tim istraživača rekao je za Gardijan da pećinski krokodili imaju najmanje jedan haplotip (grupu gena koji se zajedno prenose sa jednog roditelja na potomstvo) koji se ne nalazi kod njihovih rođaka koji žive u šumi, što sugeriše da stanovnici narandžastih pećina imaju svoje sopstvenu različitu genetsku liniju, različitu od one koja se nalazi na površini.
Krokodili u pećinama Abanda (Gabon) su jasno izolovana genetska grupa
— Ričard Oslisli, biolog, Institut za napredna naučna istraživanja.
Prema Širli, genetske promene uočene kod pećinskih krokodila ukazuju na mogući proces formiranja nove biološke vrste.
Ekolog naglašava da zbog dugotrajne izolacije unutar pećina i ograničenog kontakta sa spoljnim svetom, pećinski krokodili postepeno stiču jedinstvene genetske osobine koje ih razlikuju od običnih šumskih krokodila.
Ovaj proces se zove specijacija i uključuje formiranje nove grupe jedinki sposobnih da reprodukuju svoju vrstu ali ne mogu da se ukrste sa predstavnicima prvobitne populacije.
Iako je proces promene prilično brz, naučnici još ne mogu tačno da predvide kada će se nova vrsta konačno i neopozivo formirati.
Po pravilu, takve evolucione promene traju mnogo generacija. Stoga se rezultat može pojaviti za stotine, pa čak i hiljade godina.
Borba.Info
