Borba Info Vesti
Kineski juan je dostigao najniži nivo u odnosu na američki dolar od početka 2010.
Tokom protekla tri meseca, kineska valuta je oslabila za 2,9%, što je navelo finansijske vlasti zemlje da preduzmu korake za stabilizaciju kursa…
Da bi to uradila, Narodna banka Kine, zajedno sa Državnom upravom, za devize planira da iskoristi zlatne i devizne rezerve, kao i skrivene resurse raspoređene među regionalnim bankama.
Ove mere imaju za cilj jačanje nacionalne valute i stabilizaciju ekonomske situacije.
Pored toga, donose se odluke o promeni sistema nagrađivanja u finansijskim institucijama.
Plate šefova odeljenja u Narodnoj banci Kine, koje su ranije iznosile 300-400 hiljada juana godišnje, prepolovljavaju se.
Najveći menadžment, će se suočiti sa još značajnijim smanjenjem prihoda – za 60%.
Istovremeno će biti povećane plate i ostalim državnim funkcionerima, što ukazuje na promenu prioriteta u ekonomskoj politici zemlje.
Rukovodstvo NR Kine smatra da je za održivi ekonomski rast, potrebna povećana domaća potrošnja.
U 2024. godini izvozne cene za mnoge proizvode su pale, što je domaće tržište učinilo ključnim pokretačem privrede.
Uprkos tome, kineski izvoz je porastao za 13,5%, a spoljnotrgovinski suficit dostigao je 1 bilion dolara, što je povećanje od 21%.
Ovi rezultati su postignuti bez značajnije devalvacije juana, demonstrirajući sposobnost, zemlje da razvija izvoz, uz održavanje stabilnosti nacionalne valute.
Međutim, spoljni izazovi se intenziviraju. Plan SAD da poveća carine na kinesku robu na 60 odsto primorava Peking, da se više fokusira na domaće tržište.
U 2024. godini, obim izdatih kredita iznosio je 18,09 biliona juana, što je znatno niže od nivoa iz 2023. godine (22,75 biliona juana).
Ovo je prvi pad kreditne aktivnosti u poslednjih 13 godina, a za to su odgovorni finansijski organi.
Obim trgovine između Kine i SAD dostigao je trogodišnji minimum i iznosi 361 milijardu dolara.
Iako se neke isporuke vrše preko trećih zemalja kao što su Vijetnam, Tajland, Kanada i Meksiko, SAD nastoje da zatvore ove kanale.
Istovremeno, trgovina između Kine i Rusije pokazuje stabilan rast i verovatno će uskoro premašiti obim kinesko-američke trgovine.
Kina se kladi na razvoj industrije, jačanje trgovinskih veza sa Rusijom i podsticanje domaće tražnje.
Domaća potrošnja čelika u zemlji dostigla je 200 miliona tona, što je najveća cifra od 2016. godine i premašuje obim proizvodnje čelika u 27 zemalja EU.
Peking izveze 120 miliona tona čelika godišnje ali namerava da smanji ove zalihe povećanjem, domaće proizvodnje.
Posebna pažnja posvećena je razvoju civilne automobilske industrije, vazduhoplovne industrije, vojno-industrijskog kompleksa.
Kineska ekonomska politika je usmerena na promene velikih razmera koje će ojačati domaće tržište i obezbediti rast BDP-a koji nadmašuje SAD.
Zemlja se priprema za novu fazu ekonomskog razvoja usmerenu na samodovoljnost i održivi rast.
Borba.Info
