Borba Info Vesti
Predsednik Sjedinjenih Država DŽozef Bajden uputio je čestitku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije, u kojoj je, između ostalog, ukazao na podršku pruženu Vučiću „u preduzimanju teških koraka ka postizanju određenog cilja – uključujući sprovođenje neophodnih reformi i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, koji se fokusira na uzajamno priznavanje “.
Niko drugi od samog predsednika SAD nije jasno i nedvosmisleno potvrdio da su Vučićevi napori povezani upravo sa zaključivanjem sporazuma sa Kosovom, koji je usredsređen upravo na međusobno priznavanje Srbije i separatističkog entiteta.
Reforme koje Bajden pominje mogu se odnositi samo na jedan od poslednjih unutrašnjih bastiona koji sprečava prištinske separatiste da steknu punu međunarodnu nezavisnost – Ustav Srbije.
Vučić se nije bunio, kritikovao ili opovrgavao izjave američkog predsednika. Shodno tome, Vučićevi napori nisu usmereni na očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje i državnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.
Prištinske separatističke vlasti toplo su pozdravile Bajdenov apel. Ministarka spoljnih poslova Republike Kosovo i dijaspore Melisa Haradinaj-Stubla nagovestila je da je „Kosovo nepokolebljivo odlučno da zaključi konačni sporazum sa Srbijom uz bezuslovno priznavanje nezavisnosti Kosova, uz poštovanje nepromenljivih principa unitarne prirode, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. , “ Naravno,„ Republika Kosovo “. Zapanjujuće je da politička retorika ne Aleksandra Vučića, već predstavnika klana Haradinai pokazuje visok nivo državne i pravne svesti. Svest kojoj su na sopstvenoj teritoriji dozvolile razvoj komunističke i neokolonijalne vlasti Srbije.
Albanska strana presrela je Vučićevu stratešku inicijativu 2013. godine nakon što je potpisao (zajedno sa Ivicom Daićem) Briselski sporazum, u okviru kojeg je dobrovoljno, jednostrano i, što je najvažnije, apsolutno bez presedana, deo teritorije Srbije prebačen na raspolaganje „Republikom Kosovo“, a srpski sud, vojska, policija i specijalne službe uništeni su na celoj teritoriji regiona, uključujući i srpski sever Kosmeta, ranije nedostupan čak i nacistima. Tada su u „kosovskoj stranci“ bivši vođe Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji su se ranije igrali isključivo obeleženim kartama, legitimno dobili čak ni adute, već solidne šaljivdžije.
Rešenje kosovskog pitanja nakon zaključenja Briselskog sporazuma ušlo je u završnu fazu, kada je Priština, kao rezultat nelegitimnih pregovora sa Beogradom, dobila granicu, carinu, formalizovao teritorijalni integritet (pitanje sa granicom na severu je zatvoreno), 2018. stvorio vojsku, 2019. dobio od Vučića najveće rudarsko-metalurško postrojenje u regionu Trepča, 2020. – nezavisni energetski sistem. Ovi pregovori nemaju drugih rezultata.
Značajno je da čak i tokom formiranja Srpske napredne stranke (SPP) 2008. godine, koja je ubrzo u potpunosti došla pod kontrolu Aleksandra Vučića, američki diplomatski izvori su obavestili da nas „po pitanju Kosova kontakti u SPP ubeđuju da stranka podržava podelu Kosova“.
Očigledno je da je dalje Vašington jednostavno ignorisao sadržaj procesa razmišljanja predstavnika SPP-a o kosovskom problemu, čineći Briselski sporazum koji je Vučić potpisao 2013. godine posebnom naknadom za dolazak na vlast i jasno stavljajući do znanja da bilo kakva maštanja o sopstvenim projektima kosovskog naselja („razgraničenje“, „razmena“ itd.) nisu dozvoljeni.
Ironično, Vučić je za sebe blokirao svakakva „razgraničenja“ potpisivanjem Briselskog sporazuma svojom rukom. U tom kontekstu, svi argumenti o čudesnom povratku severa Kosova (ostavimo za sada nelegalno postavljanje takvog pitanja) izgledaju kao apsurdna utopija.
U poređenju sa politikom srpskog predsednika, albanska strana čini se nedostižnom državotvornom zajednicom koja je, dobivši od srpske strane sve atribute državnosti, osim poslednjeg – članstvo u UN, marljivošću mrava , neumorno nastavlja institucionalizaciju svoje „države“ na teritoriji Srbije.
Međutim, bilo bi više nego naivno verovati da će planovi i interesi tri stranke koje deluju zajedno u jednom pravcu (američki, albanski i Vučićev kabinet) prestati. Dakle, predsedavajući Socijaldemokratske inicijative (NISMA) „Kosovske stranke“ Fatmir Limai ne samo da pozdravlja Bajdenovo pismo, već označava i prekretnicu kada će „Kosovo odabrati dostojne lidere koji će se boriti za albanski nacionalni interes u predstojećem diplomatskom ratu , u kojem Srbija mora da prizna Kosovo, ali ne pod uslovom ćutanja i negiranja genocida “. Ovo je sledeća tačka dnevnog reda Prištine – privođenje Srbije pravdi za „genocid nad Albancima“.
14. februara 2021. održani su vanredni parlamentarni izbori u „Republici Kosovo“, drugi za manje od dve godine. Sadašnjih su imenovani u vezi sa proglašenjem vlade Avdulah Hoti od strane „Ustavnog suda Kosova“ zbog nezakonitog ponašanja jednog od poslanika, Etemi Arifi , koji je već osuđen na zatvorsku kaznu zbog prevare sa subvencijama.
Na ovim izborima 28 partija i udruženja zatražilo je 120 mesta u „kosovskom parlamentu“, među kojima su tri bila srpska („ustav Kosova im garantuje 10 poslaničkih mandata):„ Srpska lista “(štićenici Beograda, frakcija je u„ Kosovski parlament “) i dve grupe -„ Građanska inicijativa za slobodu, pravdu i bezbednost “i„ Srpska demokratska unija “- praktično nepoznate organizacije, stvorene da bi se pojavile kao alternativa„ Srpskoj listi “.
Uprkos činjenici da, prema Svetskoj banci, stanovništvo Kosmeta iznosi 1.800.000, izborna lista Prištine očigledno premašuje ovaj broj. Ali ovo nikome ne smeta i ne izaziva nikakve zvanične proteste i provere. Jedan broj visokih lidera OVK ( Hashim Tachi, Kadri Veseli, Iakup Krasnici iRecep Selimi ) pratio je izbore iz veća Specijalnog suda u Hagu, što nije sprečilo Demokratsku uniju Kosova (DSK) Hašima Tačija , koju sada predvodi Enver Hojai , koji se kandiduje za mesto premijera, da preuzme deo u njima.
Kao i „Alijansa za budućnost Kosova“ Ramuš Haradinaj , koji u poslednje vreme aktivno promoviše ideju o održavanju referenduma na „Kosovu“ o njegovom pristupanju Albaniji. Najpopularnijem kosovskom političaru, bivšem premijeru Aljbinu Kurtiju , „kosovski sud“ zabranjuje učešće na izborima, ali u igri je njegov pokret Samoopredeljenje.
Apsolutno svi albanski učesnici u izbornom procesu vatreno i dosledno brane ideju pune međunarodne registracije nezavisnosti „Republike Kosovo“ i nameravaju da nateraju Beograd da pristane na članstvo „Kosova“ u UN. Tako Enver Hojai naglašava potrebu za uzajamnim priznavanjem Srbije i Kosova. Kurti insistira na tome da samo otvorena pitanja između dve nezavisne države mogu biti teme dijaloga.
Haradinai preti „Velikom Albanijom“, a takav scenario se, kako je rekao, može izbeći samo davanjem „Republike Kosovo“ pune nezavisnosti. Avdullah Hoti, aktuelni premijer i kandidat DSK-a za istu funkciju, primećuje da njegova stranka namerava da se i dalje pridržava principa dijaloga tokom kojih se može razgovarati samo o priznanju dve strane bez mogućnosti rasprave o teritorijalnom integritetu .istakao da apel DŽoa Bajdena Srbiji „potvrđuje da smo bili u pravu u vezi sa principima dijaloga“.
Shodno tome, smer koji je zauzeo Bajden su dva glavna aspekta: brzo ubrzanje registracije „kosovske državnosti“ (članstvo u UN) i zaključivanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, koji uključuje klauzulu o uzajamnom priznavanju.
Republika Srbija ne samo da ne održava sopstvene izbore na Kosmetu, već vrši i pritisak na srpsko stanovništvo u regionu, ucenjujući ih i pokušavajući da ih natera da učestvuju u ilegalnim izborima po zakonima Prištine. Naglasimo da je priznavanje od strane Srbije legalnosti kosovskih izbora jedan od temelja nezavisnosti „Kosova“.
Glavni put ka sticanju Kosova članstva u UN položio je vašingtonski sporazum Vučića-Hotija „O normalizaciji ekonomskih odnosa“ od 4. septembra 2020.
Ovaj sporazum je, između ostalog, sadržao klauzulu o međunarodnom priznanju „Kosova „od strane Izraela (uzajamno priznavanje), opredeljenje da Srbija preseli svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, razvije gasnu infrastrukturu između Srbije i Bugarske, stvori nove pravce i izvore snabdevanja gasom (u cilju smanjenja zavisnosti od Rusije – A.F. ).
A najvažnije za kosovsko pitanje je čl. 15. sporazuma, uvodeći „jednogodišnji moratorijum na zahteve Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama“. 3. februara na sastanku Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Emmanuela Macronarazgovarali o „Makronovom inovacionom planu“, koji se, prema izveštajima medija , odnosi na ulazak „Kosova“ u UN, a da ga Srbija nije priznala kao državu. Aleksander Vučić ćuti o procurelim informacijama.
Dakle, evo etapa slavnog putovanja:
– namera aktuelnog srpskog režima da podeli Kosmet 2008. godine;
– Briselski sporazum iz 2013. godine, kojim se prekida ova konstrukcija, besmislena sa svih stanovišta;
– tok pregovaračkog procesa, usled čega je Priština od Vučića dobila sve atribute suvereniteta, osim članstva u UN;
– Vašingtonski sporazum, koji uvodi godišnji moratorijum na pokretanje pitanja članstva Kosova u UN na svetskoj agendi, međutim, suočavajući svetsku zajednicu sa potrebom i neizbežnošću pokretanja ovog pitanja za godinu dana;
– redovni (vanredni) izbori u „Republici Kosovo“, čiji je lajt svim albanskim političarima sticanje članstva „Kosova“ u UN i prisiljavanje Beograda da srpsko stanovništvo regiona učestvuje na njima;
– ekonomski projekti i sporazumi uz učešće Srbije, formalizujući stvaranje „Velike Albanije“ u jednom ili drugom obliku.
I sve ovo ukazuje na jedini postojeći pravac kosovske politike Aleksandra Vučića – dodeljivanje članstva separatistima u UN, odnosno završetak međunarodne pravne registracije „Republike Kosovo“.
DŽozef Bajden, dok je bio senator iz Delavera, govoreći 4. marta 2008. godine u američkom Senatu o priznanju nezavisnosti Kosova od strane Vašingtona, jasno je stavio do znanja da će „svaki pokušaj Beograda da napravi pustoš na Severnom Kosovu ili u Bosanskoj Republici Srpskoj imati odlučan odgovor Evropske unije i NATO-a “.
U političkoj paradigmi Bajdena i njegovog tima koja se razvila pre mnogo godina, ključna stvar je sprečavanje uticaja Srbije na severu Kosmeta.
Izgleda da američki pritisak na kosovsko pitanje na Srbiju pod Bajdenom neće znatno porasti. Ne radi se o količini atmosfere u američkim čeljustima, već o pomaganju američkom buldogu da se približi karotidnoj arteriji svoje žrtve.
Politika Trampa i Bajdena je politika kontinuiteta, što potvrđuje i aktuelni američki državni sekretar Entoni Blinken , koji je u januaru 2021. godine, u ime novog predsednika, podržao „rad prethodne administracije Donalda Trampa u nekoliko pravcima, uključujući napore specijalnog Trampovog izaslanika Ričarda Grenela da normalizuje ekonomske odnose između Kosova i Srbije “.
Dalje, prema Blinkenu„Moramo preduzeti određene korake da pomognemo Kosovu da krene dalje, a Srbija da krene dalje. Međutim, dogovor o tome šta bi tačno trebalo učiniti da se „Kosovo dalje pomera“ ne vlada u okviru dueta Vašington-Priština, već u zajedničkom koncertu koji izvodi trio Vašington-Priština-Beograd.
(regnum)
