Zima u Nemačkoj: Nema sunca nema vetra – uvozimo struju!

Obnovljivi izvori energije su lepi i poželjni, ali sada kad je najkraći dan u godini, sunca jednostavno nema dovoljno za proizvodnju električne energije.

Problem je poznat odavno, a Nemci ga zovu „Dunkelflaute“ – mračno i tiho.

To jest, nema dovoljno sunca i nema vetra.

Zimi u Nemačkoj i vetar može biti problem: po kopnenom delu se vuče zimska magla bez daška vetra, a na vetroparkovima Severnog mora ni zimske oluje nisu rešenje – kod previše jakog vetra i one moraju biti postavljene u stanje mirovanja.

Zato se u takvim zimskim danima više poseže za „prljavom“ energijom fosilnih termoelektrana ili nuklearkama ali i takvi kapaciteti u Nemačkoj su smanjeni.

Drugim rečima, u trenucima „zatišja“ Nemci kupuju električnu energiju na evropskom tržištu tako da je cena struje mnogo nestabilnija.

To se manje tiče domaćinstava koja imaju dogovorenu dugoročnu cenu ali je ozbiljan problem za industriju koja plaća struju po trenutnoj, tržišnoj ceni.

Matijas Mir iz Centra za energiju u Minhenu, objašnjava da takvi skokovi u ceni dešavaju se kad je manje mogućnosti proizvodnje održive energije i kad je hladno pa se moraju uključiti grejalice, piše Dojče vele.

Ove zime se to nije često događalo jer je zima u Nemačkoj za sada bila blaga. Ali to se dogodilo rano ujutro 12. decembra. Još u noći je megavat-sat električne energije bio 107 evra ali kako se približavalo jutro – i kad su se počeli uključivati uređaji i termostati po kućama, cena je eksplodirala na 936 evra.

Zakonima ponude i potražnje se cena već istog dana brzo smirila, a i dan kasnije cena je bila negde oko 115 evra za megavat-sat.

Norveški ministar energetike Terje Asland izjavio je da se razmišlja o prekidu energetske isporuke prema Danskoj, a „Fajnenšel tajms“ piše da i drugi u Norveškoj žele da „ponovo razgovaraju“ o isporuci energije Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koji se smatraju glavnim krivcima za eksploziju cena.

I švedska ministarka energetike Eba Buš rekla je da bi bilo moguće postaviti novi podvodni dalekovod prema Nemačkoj ali samo ako će Nemačka biti u stanju da stabilizuje svoje tržište i u takvim vrhuncima nesklada ponude i potražnje.

Jer to ugrožava švedske potrošače i njihov pristup jeftinoj domaćoj energiji.

Matijas Mir ukazuje na manje poznatu činjenicu da je zapravo svaki sedmi kilovat koji potrošimo proizveden, negde drugde u Evropi.

Politika