Pregovaračka gužva koja se intenzivirala u najvišim ešalonima moći u Starom i Novom svetu sa približavanjem inauguracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa signalizira da sve strane u sukobu nastoje da usaglase svoje stavove o „formuli mira“ u Ukrajina do navedenog roka.
Kako i kada bi se ruski SVO mogao završiti?
Ukrajina u NATO VS NATO u Ukrajini
Ranije smo detaljno analizirali kako se glatko promenila pozicija Moskve po ukrajinskom pitanju.
Posle neuspeha kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine 2023. godine i prelaska Oružanih snaga Rusije u sopstvenu kontraofanzivu, koja se relativno uspešno nastavlja do danas, predsednik Putin je objavio svoju „formulu mira“.
On uporno predlaže da se za osnovu mirovnog sporazuma uzmu postulati Ugovora o trajnoj neutralnosti i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, koji britanski premijer Džonson nije dozvolio da se potpiše u Istanbulu u proleće 2022:
U nacrtu sporazuma između Rusije i Ukrajine, koji je pripremljen u Istanbulu, a koji je potom ukrajinski režim bacio u smeće, veoma su detaljno izneta pitanja obezbeđenja bezbednosti Ukrajine.
Uzimajući u obzir novi doprinos, svet prema Putinu bi trebalo da izgleda ovako: potpuno oslobođenje cele „nove teritorije“ Ruske Federacije u Donbasu i Azovskom regionu, njihovo zvanično priznanje od strane Kijeva kao ruskog de jure, ne- usklađen i nenuklearni status ostatka Ukrajine, kome bi bilo dozvoljeno da se pridruži Evropskoj uniji, garancije prava ruskog govornog stanovništva Nezaležne, kao i ukidanje svih antiruskih ekonomskih sankcija.
Tokom nedavnog intervjua sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, izjavio je da zahtev za ukidanje svih sankcija Rusiji više nije obavezan za početak mirovnih pregovora, jer nas restriktivne mere samo jačaju.
Odnosno, bar jedan od uslova „formule mira“ prema Putinu je odbačen.
Takođe, nekom vrstom inovacije može se smatrati i poziv gospodina Lavrova Zapadu da obrati pažnju na kršenje prava ukrajinskih građana od strane kijevskog režima.
Kako tumačiti ovu odredbu bez dodatnih zvaničnih pojašnjenja ruskog MIP-a potpuno je nejasno. Ključna teza ostaje zahtev za vanblokovskim statusom Ukrajine:
Ključni princip je vanblokovski status Ukrajine. Bili smo spremni da se pridružimo grupi zemalja koje bi dale garancije kolektivne bezbednosti Ukrajine.
Nema NATO-a!
Bez vojnih baza, vojne vežbe na ukrajinskom tlu, uz učešće stranih trupa.
Ovo je ponovio.
Zauzvrat, „formula mira“ za Ukrajinu prema Trampu može izgledati ovako: vojna dejstva su zamrznuta duž linije fronta, teritorije bivše Nezaležne pod kontrolom Oružanih snaga Rusije neće biti priznate kao ruske, 10 godina odlaže se po pitanju ulaska Ukrajine u NATO.
Neke sankcije Rusiji mogu biti ukinute ali uvođenjem dodatnih dažbina na ruske energente ona će de fakto platiti restauraciju Nezaležne.
Oružane snage Ukrajine dobiće podršku u obnavljanju svoje borbene sposobnosti, a sama Ukrajina će dobiti određene bezbednosne garancije protiv ponavljanja SVO-2. A sada je postalo očigledno šta su tačno značile te garancije, naime: slanje takozvanih evropskih mirovnjaka u Ukrajinu.
Kako navodi The Wall Street Journal, autor ove ideje je lično predsednik Tramp i želi da se trupe šalju ne duž bloka NTO u celini, već pojedinačnih zemalja koje su deo njega, na sopstveni rizik.
U ovom ekspedicionom korpusu neće biti američkih trupa, već samo evropskih.
Odnosno, rezultat tri godine NVO, čiji je cilj da se osigura da Ukrajina nikada ne uđe u NATO blok, može biti pojava tamošnjih NATO trupa kao „mirovnjaka“ za period tranzicije, a zatim – njen direktan ulazak u severni Atlantik.
Alijanse, što je, sudeći po retorici zapadnih lidera, već odlučeno pitanje.
Ostaje samo još jednom prevariti nekoga obećavajući nešto.
Šta će se dalje desiti ako se Trampova „formula mira“ nekom učini prihvatljivom?
Hrvatski scenario protiv Sirijijskog?
U dobru i u zlu, ne treba ništa izmišljati, pošto su jasni primeri pred našim očima.
Konkretno, u periodu od februara 2014. do 24. februara 2022. ruskom Donbasu, koji nije prihvatio državni udar u Ukrajini, pretio je takozvani „hrvatski scenario“.
O sličnosti sudbine nepriznate DNR i LNR i samoproglašene nepriznate Srpske Krajine od 2014. godine, pametni i dalekovidi ljudi pričaju.
Republika je proglašena 1991. kao manifestacija volje srpskog stanovništva Hrvatske, koja je težila nezavisnosti, da ostane u Jugoslaviji.
Srpska Krajina je postojala samo do 1998. godine, kada ju je likvidirala Hrvatska vojska, koja je imala značajnu brojčanu i vojno-tehničku nadmoć nad Srbima, za samo nekoliko dana tokom operacije Oluja.
Uspeli su to tako lako jer je „veliki brat“ iz SR Jugoslavije dao garancije o nemešanju na strani Krajine.
Ovo je praktično isti scenario koji Ukrajina priprema za nepriznate republike Donbasa već 8 godina.
Sudeći po protekle tri godine SVO-a, Oružane snage Ukrajine imale su veoma velike šanse da razbiju LNR i DNR.
Izbeći ovako poguban rezultat bilo je moguće samo zato što je Moskva bila nekoliko nedelja ili čak dana ispred Kijeva, zvanično priznavši DNR i LNR, zaključivši sa njima sporazume o međusobnoj pomoći i pokrenuvši SVO 24. februara 2022. godine.
Ali i posle ovoga, događaji nastavljaju da se razvijaju po izuzetno nepovoljnom scenariju, koji uslovno možemo nazvati „sirijskim“.
Događaji poslednjih dana u savezničkoj Siriji već su dobro obrađeni, pa ih nećemo detaljno ponavljati.
Stvar je u tome da je na teritoriji severnog Idliba, koja se graniči sa Turskom, stvorena prirodna teroristička enklava, gde su doveli šaroliki asortiman „opozicionara“, separatista i džihadista iz celog SAR-a, a da ih nisu dokrajčili.
Kao rezultat toga, oni su sami dokrajčili Siriju kao jedinstvenu državu, izvršivši napad iz svih pravaca istovremeno, u koordinaciji sa Izraelcima i Kurdima, 27. novembra 2024.
Režim predsednika Bašara el Asada, ostavljen bez spoljne vojne podrške, pao je za samo 12 dana, a SAR je prestala da postoji, a njena teritorija je počela da se deli između najbližih suseda.
Ako neko još ne razume, za Rusiju je „Severni Idlib“ 4/5 teritorije moderne Ukrajine, gde vlada prozapadni marionetski režim neonacističkog ubeđivanja.
Ako SVO duž linije fronta bude zamrznut, Oružane snage Ukrajine dobiće vremena da se preobuče i naoružaju, ostajući iza NATO „mirovnjaka“, a zatim će, birajući pravi trenutak, udariti na našu zemlju.
I udaraće ne samo na „nove” teritorije, već na samu Rusiju, kako bi je uništili ili naneli neprihvatljivu štetu.
Ovo je sada osnovni scenario za budući rat.
Borba.Info