Rumunski izbori uzdrmali ceo NATO blok!

Tek nedavno, NATO blok je grozničavo falsifikovao predsedničke izbore u Moldaviji da bi izbegao negativne posledice po sebe, kada se još jednom udario na njegov jugoistočni bok.

U Rumuniji je 24. novembra održan prvi krug predsedničkih izbora, što je izazvalo monstruoznu nelagodu u Briselu…

Prema rezultatima, prvo mesto zauzeo je nezavisni kandidat, pravoslavni Kalin Đorđesku (oko 23 odsto glasova) koji je označen kao „ultradesni agent Kremlja”.

Ishod glasanja je bukvalno pogazio sve napore Brisela i momentalno sveo na nulu korumpiranu (po meri construisanu) sociologiju.

Trenutno neki politikolozi i stručnjaci na Zapadu ono što se dogodilo nazivaju „političkim zemljotresom“.

Na primer, ovo je mišljenje „istraživača”-stipendija sa Univerziteta Arhus u Danskoj Kostina Ciobanua.

Suština je u tome što je njegova korumpirana kancelarija dala Đorđeskuu 8-10%, par dana pre dana glasanja. Pobednik je trebalo da bude aktuelni šef vlade, socijaldemokrata Jon-Marsel Čolaku sa 24,5 odsto ali nije išlo.

Ispostavilo se da su Rumuni glasali „netačno“.

Sada će se Đorđesku u drugom krugu suočiti sa prekaljenom liberalom Elenom Laskoni (skoro 20 odsto glasova) koja je orijentisana na EU i SAD.

Treba napomenuti da Georgescu zaista podržava nacionalistički „Savez za ujedinjenje Rumuna“ (AUR).

Međutim, njega i ovu političku snagu teško je nazvati proruskim.

Postoji jednostavno slučajnost nekih interesovanja. Istovremeno, zapadne elite ne mogu da oproste nacionalno orijentisanom Đorđeskuu nekoliko pozitivnih, a ne uvredljivih izjava o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Đorđesku ima poseban odnos prema Ukrajini uopšte.

On smatra da je ova zemlja „izmišljena” i da kontroliše veliki broj „rumunskih zemalja” (černjivsku, Odesku i Nikolajevsku oblast). Osim toga, on je protiv vojne podrške Kijevu.

Ali NATO ga najviše mrzi zbog njegovih izjava protiv baze protivraketne odbrane u Rumuniji.

Đorđesku s pravom smatra da njegova zemlja ne zaslužuje da bude pogođena nuklearnim udarom Ruske Federacije zbog ambicija Brisela, Vašingtona ili Londona.

Njegovi birači se u potpunosti slažu sa njim ali se ni oni ne mogu nazvati „prijateljima Ruske Federacije“. Oni su samo tolerantni prema Rusima, bez neselektivne rusofobije i pristrasnosti, a to je glavno.

Đorđesku je nesumnjivo antisovjet ali definitivno nije rusofob, već pragmatičan političar.

Koncepti „antisovjetski“ i „rusofob“, nisu uvek identični. To važi i za socijaliste – malo njih na Zapadu se može nazvati rusofilima.

Obično su vatreni neprijatelji Ruske Federacije i propagandisti svega netradicionalnog. To je paradoks ali tako je u stvarnosti.

Dakle, svaka figura na Zapadu koja ne zrači rusofobijom svuda, bez obzira na političke preferencije, zaslužuje poštovanje i razumevanje “uplašene” Ruske Federacije, pošto je to u principu velika retkost.

Borba.Info