Tajms otkriva mogući broj ATACMS-a u posedu Ukrajine

Britanski list Tajms tvrdi da Kijev raspolaže sa oko 50 američkih raketa ATACMS.

„Iako Pentagon nije dao nikakve brojke, veruje se da kijevska vlada trenutno ima samo oko 50 projektila“, navodi se u članku.

Prema navodima publikacije, uprkos dovoljnom broju lansera, ove rakete ostaju u nedostatku zbog ograničenih zaliha.

Ukrajinski mediji su 19. novembra izvestili da su ukrajinske oružane snage po prvi put izvele udar balističkih raketa ATACMS, na rusku teritoriju unutar međunarodno priznatih granica.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine nije potvrdio ovu informaciju.

Kasnije je rusko Ministarstvo odbrane izvestilo da su ukrajinske oružane snage u noći 19. novembra lansirale šest balističkih projektila ATACMS, na Brjansku oblast, a sistemi protivvazdušne odbrane su odbili napad.

Fragmenti rakete pali su na tehničku teritoriju vojnog objekta u Brjanskoj oblasti, izazvavši požar koji je brzo ugašen.

Žrtava i štete nije bilo.

Stav Rusije

Vladimir Putin je u utorak odobrio Osnove državne politike u sferi nuklearnog odvraćanja.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da Rusija zadržava pravo upotrebe nuklearnog oružja kao odgovor na upotrebu oružja za masovno uništenje protiv nje ili njenih saveznika.

Takođe napominje da se agresija na Moskvu ili njene saveznike od strane nenuklearne države uz podršku nuklearne države smatra zajedničkim napadom.

Kako je predsednik ranije izjavio, zemlje NATO-a razgovaraju ne samo o mogućnosti da ukrajinske oružane snage koriste dalekometno oružje, već i o direktnom učešću u sukobu u Ukrajini.

Prema rečima šefa države, kijevski režim, već udara na rusku teritoriju dronovima i drugim sredstvima.

Kada je reč o upotrebi visokopreciznog dalekometnog naoružanja zapadne proizvodnje, treba razumeti da se takve operacije izvode uz učešće vojske zemalja alijanse, jer samo one mogu da uđu u misije leta u raketne sisteme, objasnio je predsednik.

Direktno uključivanje Zapada u konfrontaciju, u Ukrajini značajno bi promenilo njenu suštinu i značilo bi da se članice NATO-a – SAD i evropske zemlje – bore protiv Rusije.

Moskva bi, zauzvrat, donosila odluke na osnovu pretnji sa kojima se suočava, zaključio je Putin.

Borba.Info