Borba Info Vesti
Vozači gradskog prevoza i radnici gradskog preduzeća iz Nepala, čistačice iz Bangladeša, sobarice iz Indije, berači voća iz Šri Lanke, zavarivači iz Vijetnama, građevinari iz Turske…
Gde god se okrenete oko vas su radnici iz inostranstva, a biće ih još više. Kako za N1 kažu iz jedne agencije za „uvoz“ radne snage – za potrebe EXPO 20207 sledeće godine će u Srbiju stići stranih radnika toliko da napuni ceo jedan grad.
Broj stranih državljana koji su prošle i pretprošle godine dobili radne dozvole u Srbiji je toliki da dva puta mogu da napune grad veći od Pirota ili Kikinde.
Trend je nastavljen i ove godine, a realizacija projekata planiranih u okviru EXPO 2027 ubrzaće dolazak stranih radnika, i to uglavnom iz Azije.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 2022. godine izdato je 35.167 dozvola za rad strancima. Najveći broj dozvola dobili su državljani Kine (10.044), Ruske Federacije (8.081) i Indije (2.973).
Sledeće 2023. godine, izdato je još više radnih dozvola stranim državljanima – čak 52.165.
Broj Kineza je ostao manje-više isti (10.602) ali se više nego duplirao broj ruskih državljana koji su dobili dozvole za rad (20.395), a na treće mesto su došli radnici iz Turske (5.070). Nešto manje je Indijaca kojima je data dozvola za rad (5.010).
Od početka ove godine predato je još više zahteva – 67.000, rekao je nedavno savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srđan Barac.
NZS u odgovoru za N1 navodi da je za prvih šest meseci ove godine izdato 14.782 dozvole za rad.
U nameri da olakša i ubrza proceduru u situaciji sve većeg broja stranih radnika, država je počela da izdaje objedinjene boravišne i radne dozvole.
U praksi to znači da se na dokument čeka znatno duže, pa mnogi koji su ove godine pristigli na „privremeni rad“ u Srbiji, zapravo rade bez dozvole. Kako su nam rekli upućeni u ovu materiju, takvi radnici nisu u prekršaju jer se gleda samo da je zahtev za izdavanje dozvole podnet.
Procena Instituta za razvoj i inovacije je da će u narednoj deceniji Srbiji nedostajati između 80.000 i 100.000 zaposlenih, a tu „rupu“ mahom popunjavaju radnici iz Azije.
Nedostatak radne snage doveo je do procvata agencija koje se bave uvozom radnika i na desetine njih nude svoje usluge putem interneta.
Većina je specijalizovana za radnike iz Nepala, Indije, Bangladeša, Filipina, Vijetnama i Turske, a na svojim sajtovima ove kadrove hvale zbog njihove radne etike, visoke produktivnosti, strpljivosti i požrtvovanosti.
Podaci NZS pokazuju da je prošle godine dozvole za rad dobilo 1.123 radnika iz Nepala, 247 iz Bangladeša, pet iz Vijetnama i 358 iz Filipina.
Kada se pogledaju podaci za prvu polovinu ove godine, reklo bi se da se broj stranih radnika smanjuje, ali brojke ne odražavaju pravo stanje stvari zbog dugog čekanja na dozvole.
Tako su zvanično dozvole za rad ove godine dobili 461 Nepalac, 102 osobe iz Bangladeša i 133 iz Filipina. Vijetnamaca zvanično nema.
Iz agencije „Imort & leasing global workforce“ za N1 kažu da su preko njih u Srbiji zaposlene stotine radnika iz Azije i to na svim vrstama poslova – od gradilišta i hotela, do negovateljica. Kako kažu iz ove agencije, ovi radnici se u Srbiji zadržavaju po godinu ili godinu i po dana.
Mnoge agencije svojim klijentima (poslodavcima) obećavaju visoko motivisane i izuzetno lojalne radnike, radnu snagu „spremnu da uloži dodatni napor da postignu ciljeve“.
„Troškovi radnika sa Šri Lanke su slični ili niži nego za domaćeg radnika“, piše na sajtu jedne agencije, dok druga nudi radnu snagu iz Azije koja će raditi za zakonom propisani minimalac.
Iz agencije „Imort & leasing global workforce“ objašnjavaju da radnici angažovani na pomoćnim poslovima zaista rade za minimalac uz obezbeđen smeštaj i hranu, dok kvalifikovani radnici poput armirača ili tesara imaju viša primanja.
Na pitanje na šta se radnici iz Azije žale kada su uslovi rada u pitanju, iz ove agencije odgovaraju da se oni ne žale mnogo i dodaju da ukoliko poslodavac drastično prekrši dogovor, oni jednostavno napuštaju posao.
Kao primer navode poslodavca koji je od radnika zahtevao da umesto osam svakodnevno rade 12 sati, što su oni posle izvesnog vremena odbili.
„Azijati su srpskim poslodavcima atraktivni, jer oni mnogo više pruže na poslu u odnosu na druge, a manje traže. I te kako više daju“, kažu za N1 iz ove agencije.
Predviđaju da će 2025. godine u Srbiju stići hiljade i hiljade radnika iz inostranstva, kako bi se do 2027. godine završili svi projekti vezani za EXPO.
„Jedan mali grad ima da se uveze“, ističu za N1.
Kao što su istakli sagovornici N1, pravi izazov biće naći radnike za završetak svih radova za EXPO 2027. Država je svesna problema, zbog čega je Privredna komora Srbije (PKS) letos objavila da zajedno sa NZS sprovodi skrining tržišta radne snage, kako bi se došlo do preciznih podataka u kojim sektorima i regionima fale kadrovi. Sledeći korak, koji je PKS najavila je izrada strategije uvoza radne snage, ali tek pošto se u potpunosti iskoriste domaći kapaciteti.
Kako su za N1 rekli iz NZS, veliki broj stranih radnika u prethodnoj i ovoj godini angažovan je u oblasti građevinarstva, IT delatnosti, kao i u uslužnim delatnosti, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.
„Osim toga stranci se angažuju i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede“, preciziraju iz NZS.
N1
