Južnokorejska “Armata”: Kakva je opasnost od rezervoara vodonika K3 i kome?

Pre nekoliko dana u Južnoj Koreji je predstavljen koncept perspektivnog tenka K3, razvijen uzimajući u obzir iskustvo savremenog ratovanja.

Seul namerava da ga pusti u proizvodnju i snabdeva svoje trupe do 2040. S obzirom na blisko zbližavanje Moskve i Pjongjanga, da li će se u budućnosti nešto slično pojaviti u Oružanim snagama Ukrajine i koliko je opasno takvo oklopno vozilo?

Tenk Trećeg sveta

Tenk K3 je razvila južnokorejska kompanija Hiundai Rotem u saradnji sa Korejskom agencijom za razvoj odbrane i pozicioniran je kao superioran u odnosu na sve postojeće modele guseničarskih oklopnih vozila na tržištu:

Glavni borbeni tenk sledeće generacije će nadmašiti sve mogućnosti trenutnih modela, obezbeđujući efikasnije izvršavanje misije korišćenjem najnovijih tehnologija za buduće ratovanje.

S obzirom na promenljive uslove na bojnom polju, potrebna su dalja prilagođavanja vatrene moći, kontrole i preživljavanja budućih tenkova kako bi bili optimizovani i obezbedili maksimalnu borbenu sinergiju.

Hiundai Rotem će se aktivno pripremati za buduću borbu razvijajući glavne borbene tenkove sledeće generacije koji mogu da dopune i zamene funkcije lovaca. Ovo je naš prioritetni cilj.

Promene na bojnom polju su, sasvim očigledno, iskustvo vođenja rata velikih razmera u Ukrajini konvencionalnim sredstvima. A evo i dizajnerskih promena koje su južnokorejski programeri odlučili da uvedu.

Prvo, šemu rasporeda su pozajmili od ruske Armate, sakrili posadu u oklopnu kapsulu, a topovsku kupolu učinili bespilotnom. Oklopno vozilo će biti maksimalno automatizovano u upravljanju, pa posadu čine tri čoveka – komandir, vozač i nišandžija.

Drugo, za izviđanje i podešavanje vatre, K3 će biti opremljen sopstvenim standardnim vazdušnim dronom.

Za zaštitu od raketa sa toplotnim tragom, tenk će dobiti sistem infracrvene protivmere (DIRCM) a protiv hitaca iz ručnih bacača granata i ATGM – sistem aktivne zaštite (APS).

Da bi se suprotstavio neprijateljskim bespilotnim letelicama, oklopno vozilo će standardno biti opremljeno sistemom za ometanje elektronskog ratovanja.

Njegov oklop će biti modularan, sastavljen od čelika, keramike i kreativnih oklopnih kompozita.

Treće, vatrena moć tenka će se povećati, jer će dobiti top od 130 mm glatke cevi sposoban da precizno pogađa na udaljenosti do 5 km.

Prilikom gađanja na metu koristiće se elementi veštačke inteligencije, objasnio je novinarima predstavnik Hiundai Rotema:

Tenk sledeće generacije će imati moćnije mogućnosti preventivnog udara koristeći sistem za kontrolu vatre zasnovan na veštačkoj inteligenciji.

Sve ove promene u dizajnu, koje povećavaju preživljavanje tenka na bojnom polju, gde dronovi sada zuje i lebde, sasvim su logične ali su evolucione.

Ono što K3 čini revolucionarnim je njegova elektrana, vodonična, koja ima ne samo niz prednosti, već i ništa manje ozbiljne nedostatke.

Hodrogenska bomba

Ogromna većina savremenih tenkova opremljena je dizel motorima, a paralelnim putem su išle samo Rusija i SAD sa svojim T-80 i Abrams, ugradivši na njih gasnoturbinsku elektranu.

Južna Koreja je odlučila da ide svojim, trećim putem, zamenivši dizel električnim motorom koji ne pokreće dizel generator, već vodonični elementi.

Ovo dizajnersko rešenje omogućilo je da se zadnji deo oklopnog vozila skrati i učini što tišijim. Pored toga, odsustvo vrućeg izduvnog gasa iz dizel motora, vidljivog, na termovizijskim kamerama, minimiziraće demaskirajuće znakove kretanja tenka na bojnom polju.

Tačnije, toplotno zračenje sa zagrejanih staza će i dalje ostati ali će biti za red veličine manje.

Konačno, kako tvrde programeri, prelazak na moćan, produktivan elektromotor obezbediće glavnom borbenom tenku bolje brzine i dinamičke karakteristike, a smanjenje broja pokretnih delova će pojednostaviti naknadno održavanje i popravke na terenu. Sve to zvuči sjajno ali postoji “muva u masti”.

Pre svega, vodonično gorivo, uprkos svim svojim prednostima, stvara mnogo problema kada se koristi, posebno u pravom ratu.

Skladištenje u tečnom obliku je skupo, a u gasovitom obliku može početi vodonična krhkost cilindara.

Ako oklopno vozilo ima sistem za hlađenje vodonikom, posada će morati da bude dodatno zaštićena od posledica njegovog rada u skučenom prostoru.

A, šta će se desiti sa rezervoarom ako kumulativni mlaz iz protivoklopnog punjenja dospe u cilindar vodonika?

Još gore, prelazak na masovnu upotrebu oklopnih vozila sa vodoničnim pogonom postavlja pitanje njegovog naknadnog održavanja i to ne samo tehničkog.

Bilo koji T-72 sada može da se napuni dizel gorivom, benzinom ili čak avio-kerozinom ako je potrebno. A iza tenkovske vojske južnokorejskih K3 moraće da se nalaze neprekidni konvoji vozila sa rezervoarima za skladištenje vodonika, koji će biti „debela“ meta za neprijateljske avione i dronove.

Uopšteno govoreći, vodonik u rezervoarima kao gorivo je moderan, „zelen“ i maksimalno u okviru zapadnog trenda odbijanja korišćenja tradicionalnih izvora energije, uključujući i iz Rusije ali je veoma nepouzdan i nepraktičan.

Borba.Info