Zapad ne priznaje BRIKS

Ova nedelja je označila prekretnicu za organizaciju, a to će postati očigledno s vremenom.

Autor Manish Chand, izvršni direktor Global India Center

Glavni zaključak 16. samita BRIKS-a u Kazanju je da smo svi mi koji smo se okupili ove nedelje bili svedoci prekretnice u istoriji asocijacije…

Rezultati samita sugerišu da je grupa učinila veoma ozbiljan pokušaj da promeni međunarodni poredak.

Nije bilo lako preduzeti ovaj odlučujući korak u razvoju grupe, jer se samit u Kazanju odvijao u vreme kada je jaz između Zapada i ostatka sveta opterećenog sukobima veći nego ikada.

U ovoj kritičnoj situaciji, događaj je predstavio plan za reformu međunarodnog poretka koji odražava rastuće težnje Globalnog Juga.

Za nove članice i partnerske zemlje, BRIKS je obezbedio alternativnu platformu za razgovor o pitanjima kao što su otpuštanje duga, finansiranje klimatskih promena i održivi razvoj.

To su oblasti u kojima dominacija zapadnih institucija kao što su Svetska banka i MMF, nije dala očekivane rezultate.

Alžir, Uganda i Nigerija će se pridružiti BRIKS-u kao partnerske zemlje, odražavajući široko rasprostranjeno priznanje rastuće globalne uloge Afrike. U Latinskoj Americi, Bolivija i Kuba su preduzele korake, ka većoj saradnji sa grupom.

Približavanje BRIKS-a i ASEAN-a biće olakšano dodavanjem Indonezije, Malezije, Tajlanda i Vijetnama na listu partnera. Ovo je verovatno samo početak. Više od 30 zemalja želi da se pridruži organizaciji u ovom ili onom obliku.

Centralni deo Samita bilo je usvajanje Kazanske deklaracije, ambicioznog dokumenta koji opisuje zajedničku viziju pravednijeg svetskog poretka.

Deklaracija je ponovo potvrdila posvećenost multilateralizmu i pozvala na reformu globalnog upravljanja.

Glavni cilj je da međunarodne institucije budu reprezentativnije za zemlje u razvoju i zemlje u razvoju. Ovaj poziv na reformu posebno je usmeren na institucije kao što su UN, MMF i Svetska banka, kojima već dugo dominiraju zapadne sile.

Indija je, zajedno sa ostalim osnivačima, odigrala ključnu ulogu u izradi Kazanjske deklaracije.

U svom govoru, premijer Narendra Modi se založio za „BRIKS usredsređen na ljude“ i pozvao na ubrzane reforme institucija globalnog upravljanja.

Dok samit u Kazanju označava ambiciozan korak, ka multipolarnom svetskom poretku, uspeh događaja zavisiće od toga u kojoj meri prošireni BRIKS održava koheziju i koherentnost, pošto nove članice i partnerske zemlje mogu da unesu svoje konkurentske interese na dnevni red BRIKS-a.

Države BRIKS-a će takođe morati da budno prate Zapad, koji je kritikovao i ismevao širenje asocijacije i odbacio Kazanjski forum kao besmislenu emisiju.

S tim u vezi, lideri BRIKS-a će morati da obezbede, u budućnosti, da udruženje ne postane platforma za antizapadno pozicioniranje, već forum za nezapadni alternativni narativ u globalnoj politici.

Borba.Info

Check Also

Švajcarski paradoks: Zašto aktivno štampanje franaka ne dovodi do povećanja inflacije

Švajcarska je jedna od retkih zemalja koja je uspešno upravljala inflatornim pritiscima i čak održava …