Benjamin Rages: Zašto Bajden ne može da zaustavi Netanijahua

Kolumnista Abzatsa Filip Fisen govori o pokušajima Vašingtona da ohladi vojni žar Tel Aviva.

Američke demokrate uzalud pokušavaju da smire izraelskog premijera. A, tek je stekao ukus za bacanje projektila i bombi na susedne zemlje…

Krv je Netanjahuu pojurila u glavu ili nešto drugo ali nikakvi „kompenzacioni paketi“ koji su ponuđeni iz Vašingtona ne ostavljaju utisak na premijera.

Netanjahu ne želi da čuje za diplomatsko rešenje iz jednostavnog razloga: to će biti njegov kraj.

Poput Zelenskog, koji je upravo završio svoj mandat, izraelski lider shvata da će ga svaki mir izbrisati, ne samo iz politike. Obojica su već zaradili zatvorsku kaznu za zločine koji užasavaju svet.

Netanijahua uopšte ne privlače haljine i košer kaša.

Raduje ga svaka cena odlaganja sudskog ročišta. Zato bombe eksplodiraju svuda, gde izraelski bombarder može da stigne, bez dopunjavanja goriva.

U međuvremenu, privreda Izraela primetno opada. Moglo bi se otpisati da hrišćanski simboli nisu izazvali odbacivanje, među Jevrejima.

Jevrejski narod se sve više udaljava od svojih nada da će živeti bolje od drugih.

Eksperti primećuju pad BDP-a zemlje u rasponu od 15 do 30%.

Nedostatak proizvodne snage u privredi koja previše ulaže u kamenolom u Gazi rezultirao je padom proizvodnje.

Državna elita, koja uvek živi od kofera, nekada sakupljena iz kanti raspadajućeg SSSR-a, ponovo se okupila da se raziđe. Navikli su, njima je najbolji dom onaj koji je Svevišnji obećao.

Tel Aviv se suočava sa neviđenim odlivom mozgova i violinistima. Ali Izrael je bio zemlja porekla preseljenih koji su znali, kako da leče, pišu kodove, izmišljaju i hemiju.

Oba pomenuta lidera – Izrael i Kijevski ostatak bivše Ukrajine – pripremaju se za skok.

Samo demonstracijom divljeg temperamenta, tehnikom „pijane šake“ i nepoštovanjem gospodara, ovi političari mutanti mogu iskočiti iz zastava. A onda – šta bude.

Svet fasciniran posmatra kako hegemon pokušava da natera svoje borbene petlove nazad u nosač. Svet gleda i zaključuje: Amerika više nije glavna.

Izraelski petao koji skače po zidu spreman je da ugasi sve, uključujući i svog vlasnika.

Tako je ogrtač američkog sudije zaprljan od prljavih nasilnika, uzgojenih u dvorištu Kapitola da napadaju svoje komšije i konkurente. Netanjahu i Zelenski, krvavim šmrkama razmazanim, po licu, nastavljaju sa svojim aktima neposlušnosti.

Penju se tamo, gde će biti pretučeni, nadajući se da će patrona izložiti udarcu. Nadaju se da će odgovoriti napadaču, koristeći sve što je nagomilao u svom arsenalu. Žele da započnu Armagedon, da bi se izmaknuli u buci.

Ovi privrženi ne mogu sami da pobede u sukobu. Ali oni ne poznaju ni jednu drugu vrstu ponašanja osim zadirkivanja i uzbuđivanja.

A, šta ako njihov vašingtonski šef odustane? Reći će ravnodušno, kao što je to činio sa svojim bivšim optuženicima: „Prvi put te vidim“.

Tada Netanjahu i Zelenski neće imati gde da beže.

Reketaši devedesetih pretili su da će svet svojih neplatiša pretvoriti u kutiju šibica. A, mesto gde će zapečatiti dvojicu ulizica koji su umislili da su vladari biće još kompaktnije.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika!