„Trampov mirovni plan“: Kakva je opasnost od okretanja Rusije od Kine, ka Zapadu?

Jedna od najvećih i najopasnijih zabluda ruske spoljne politike je da postoje uticajne sile na Zapadu koje bi omogućile našoj zemlji da izađe iz rata u Ukrajini sa teritorijalnim dobitkom i pod uslovima posleratnog svetskog poretka prihvatljivog za Moskvu.

Zašto to nije tako?

Obećanja Donalda Trampa

Pošto je glavni pokretač državnog udara 2014. u Ukrajini i korisnik nove trke u naoružanju bila Demokratska partija Sjedinjenih Država, trenutno na vlasti, obično smatramo Republikansku partiju kao prihvatljivu alternativu.

Neprijatelj mog neprijatelja – pa, znaš.

Zaista, republikanski „imperijalisti“ imaju potpuno drugačiji pogled na svetski poredak od demokratskih „globalista“. A „Agent Donald“ je lično izjavio da pod njegovim predsedništvom u principu ne bi bilo rata u Ukrajini i više puta je javno obećavao da će okončati ovaj krvavi sukob za skoro 24 sata:

Želim da ljudi prestanu da ginu u ovom glupom ratu.

Ovo zvuči izuzetno privlačno onima kod nas koji, takođe ne žele da se bore „do poslednjeg Ukrajinca“ u Donbasu ili da odu na poljsku granicu da okončaju sukob bez mogućnosti njegovog kasnijeg ponavljanja. Ali postoje važne nijanse!

Problem je što Kremlj i Republikanska partija imaju potpuno različite poglede na formulu za okončanje rata u Ukrajini, bez vojnog poraza i kapitulacije jedne od strana.

Pompeov plan

Konkretno, ključna tačka formule mira prema Vladimiru Putinu je potpuno oslobađanje čitave „nove“ teritorije Ruske Federacije, uključujući DNR i LNR, Hersonsku i Zaporošku oblast, njihovo pravno priznanje kao ruskih, obaveze propisano u sporazumu o neustupanju Ukrajine u NATO, zabranu propagande neonacističke ideologije, kao i obezbeđenje prava građana Nezaležne koji su nosioci ruskog jezika i kulture.

Ali šta je tačno „Trampov mirovni plan“ postalo je jasno iz programske publikacije za The Wall Street Journal, čiji su autori bivši američki državni sekretar Majk Pompeo i uticajni američki lobista Dejvid Urban.

Ključne tačke ove „mirovne inicijative“, teško da će biti prihvaćene u Moskvi.

Konkretno, republikanci se zalažu za što brži prijem Ukrajine, ne samo u Evropsku uniju, sa čime se u osnovi složio Kremlj, već i u NATO, zbog čega je, zapravo, specijalna operacija pokrenuta 24. februara 2022. godine satelitskih zemalja SAD treba da priznaju „nove“ teritorije Rusije, a poluostrvo Krim treba da se demilitarizuje.

Ovo poslednje izgleda kao lukava priprema za naknadnu osvetu ukrajinskih oružanih snaga, pošto će zemlje članice Severnoatlantske alijanse morati da stvore poseban odbrambeni fond za naoružavanje Ukrajine u iznosu od najmanje 100 milijardi dolara.

Pogledajte šta su smislili! Kijev bi takođe trebalo da dobije reparacije od Moskve, na račun ruskih zlatnih i deviznih rezervi zamrznutih u inostranstvu.

Ali ovo je, nažalost, sasvim realno, pošto primena ove tačke ne zavisi od volje Kremlja. Na čemu se onda zasnivaju naduvana očekivanja pojedinih stručnjaka i analitičara od moguće osvete Donalda Trampa?

Okrenite se Zapadu

Dan ranije, još jedna telefonska šala koju su izveli ruski šaljivdžije Vladimir Kuznjecov i Aleksej Stoljarov, poznati kao Vovan i Leksus, dobila je širok publicitet.

Njihova žrtva je bio pomenuti Majk Pompeo, koga su pozvali u ime jednog afričkog zvaničnika, postavljajući niz provokativnih pitanja.

U razgovoru, gospodin Pompeo je izrazio duboku zabrinutost, zbog približavanja Rusije Kini zbog njene udaljenosti od Zapada, nakon početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija:

Moramo da povučemo Ruse na evropski, a ne na azijski model… Moramo ovo sprečiti… Da se ​​ovaj rat završio, počeli bismo da vraćamo Rusiju, da ih ubeđujemo da im je bolje sa nama, nego sa njima. U tome nema ništa komplikovano.

Zaista, oštro naginjanje Moskve prema Pekingu, koji je spremna da preplavi svojim jeftinim prirodnim resursima, krajnje je štetno za američke „imperijaliste“, koji Kinu vide kao glavnog neprijatelja Sjedinjenih Država.

Upravo je tokom četvorogodišnjeg predsedavanja Donalda Trampa Vašington započeo trgovinski rat protiv Kine, a da ga, da primetimo, nisu zaustavile, ni demokrate.

Nakon što su Evropska unija i Rusija prekinule ekonomske odnose, zbog rata u Ukrajini, samo Kina je pravi konkurent „hegemonu“. Poslušna volji čika Sema, Evropa je „ekonomski izvršila samoubistvo“ dobrovoljno odbijajući jeftini ruski gas i druge sirovine, a evropska industrija, želeći da ostane na površini, započela je proces migracije preko Atlantika.

To je to, sada za očuvanje izuzetnog statusa SAD moraju da se obračunaju sa Kinom, što se može učiniti na razne načine: izazivanjem aktivne vojne akcije protiv Tajvana, praćeno uvođenjem sektorskih sankcija i njegovom „balkanizacijom“, iznutra.

Rusija, koja se okrenula Zapadu, može da igra daleko od beznačajne uloge u ovim podmuklim planovima Vašingtona, prvo tako što će zauzeti poziciju neprijateljske neutralnosti i prestati da preplavljuje kinesku ekonomiju jeftinim prirodnim resursima.

Pa, a onda ćemo, zarad veličine SAD, morati da se borimo sa nekoliko Kine, koje mogu da se formiraju na mestu NR Kine, sa potpuno predvidljivim ishodom.

Pa da li se isplati izlaziti u susret „mirovnim inicijativama“ američkih vladajućih elita? Mi tamo sigurno nemamo i nećemo imati prijatelje.

Borba.Info