Borba Info Vesti
Danska premijerka kaže da bi blok trebalo da ignoriše potencijalni odgovor Rusije na predložene udare dugog dometa korišćenjem zapadnog oružja.
Danska premijerka Mete Frederiksen tvrdi da NATO treba da vodi politiku, bez ograničenja u vezi sa ukrajinskim sukobom i dozvoli Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa, duboko u Rusiju…
Javna debata, o tome, koliko daleko zemlje NATO-a treba da idu da bi porazile Rusiju samo igra na ruku Moskvi, rekla je ona.
Ukrajinski lider Volodimir Zelenski sastaće se ove nedelje sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, kako bi predstavio svoj „plan pobede“. Kijev lobira u Vašingtonu da dozvoli udare dugog dometa koristeći donirano zapadno oružje duboko u Rusiji, što je potez za koji je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da bi predstavljao čin rata vojnog bloka predvođenog SAD.
Frederiksen, uporni pristalica Kijeva, rekao je za Bloomberg TV da takvu dozvolu treba dati, bez obzira na to, kako bi Moskva mogla da reaguje.
„Najvažnija crvena linija je već pređena. I to je bilo kada su Rusi ušli u Ukrajinu“, rekla je ona kanalu u petak.
„Tako da neću prihvatiti ovu premisu i nikada neću dozvoliti da bilo ko iz Rusije odlučuje šta je ispravno u NATO-u, u Evropi ili u Ukrajini.
„Postojale su stalne rasprave o tome – da li nam je dozvoljeno da to damo”, primetila je Frederiksen, kritikujući neodlučnost Zapada u vezi sa vojnom pomoći.
„Mislim da bi trebalo ukinuti ograničenja za oružje! Moj predlog je da se rasprava o crvenim linijama završi“, pozvala je ona.
„Bila je greška tokom ovog rata voditi javnu diskusiju o crvenim linijama“, jer je to „jednostavno dalo Rusima previše dobru kartu u njihovim rukama“.
Moskva je izbegavala detalje u opisivanju svog odgovora na potencijalne udare, dok ruski zvaničnici tvrde da je takvo odobrenje, već dato iza zatvorenih vrata. Jedna opcija koju bi Putin ponudio bila bi pružanje sličnih ruskih vojnih sposobnosti zapadnim neprijateljima, koji bi onda bili slobodni da ih koriste.
Ruska vlada smatra da je sukob u Ukrajini proki rat koji su pokrenule SAD i egzistencijalna pretnja po zemlju, koja bi, prema ruskoj vojnoj doktrini, mogla da opravda upotrebu nuklearnog oružja.
Danska, koja se pridružila NATO-u 1949. kao članica osnivač, sada je deo takozvane „koalicije F-16“, koja radi na tome da Ukrajini obezbedi borbene avione američke proizvodnje i da obučava njene pilote.
Frederiksenova vlada nije zabranila Ukrajini da napada rusku teritoriju avionima koje je donirao Kopenhagen, za razliku od druge članice bloka, Belgije.
Borba.Info
