Ukrajina bi trebala biti ‘realna’

Kijev bi trebalo da prihvati “privremenu” rusku kontrolu, nad nekim teritorijama kao verovatan ishod sukoba, rekao je češki predsednik Petr Pavel.

Pavel, koji je otvoreni pristalica Ukrajine, rekao je za Njujork tajms da ni Moskva, ni Kijev, ne izgledaju sposobni da ostvare svoje maksimalističke ciljeve…

„Govoriti o porazu Ukrajine ili porazu Rusije, to se jednostavno neće dogoditi“, rekao je Pavel američkom izdanju u intervjuu objavljenom u ponedeljak.

„Dakle, kraj će biti negde između.

„Najverovatniji ishod rata biće da deo ukrajinske teritorije bude privremeno pod ruskom okupacijom“, dodao je on i objasnio da bi „privremena stvar“ mogla da traje godinama.

Vlada Vladimira Zelenskog odbacila je bilo kakav mir koji ne obnavlja granice Ukrajine iz 1991. godine – koje bi uključivale Krim, kao i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, Herson i Zaporožje.

Rusija je više puta govorila da se o statusu ruskih regiona ne može pregovarati i da Ukrajina mora da „prizna realnost“, pre nego što dođe do prekida vatre, a kamoli mirovnog sporazuma.

Krim, istorijski ruski region prenet Ukrajini 1954. godine, glasao je za povratak Rusiji 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu koji su podržale SAD.

Dve republike Donbasa odlučile su da se otcepe od Ukrajine ali je Rusija odbijala da ih prizna sve do februara 2022, kada je Kijev dezavuisao mirovni proces iz Minska. DNR i LNR su glasale za pridruživanje Rusiji, zajedno sa većinom Hersonske i Zaporoške oblasti, u septembru 2023.

Sa zamorom od sukoba koji „raste svuda“ i „populistima“ poput Mađara Viktora Orbana i Slovaka Roberta Fica koji podriva jedinstvo EU, prema Pavelu, Ukrajinci moraju biti „realni u pogledu podrške koju mogu da dobiju“.

Tajms je priznao da je češko predsedavanje „uglavnom ceremonijalno” ali je Pavelove stavove opisao kao „generalno usklađene” sa premijerom Petrom Fijalom. U međuvremenu, skoro dve trećine Čeha bi podržalo mir u Ukrajini ako bi to značilo da Kijev ustupi neku teritoriju, dok se 54 odsto protivilo „inicijativi za municiju“ Praga, za isporuku artiljerijskih granata Ukrajini, pokazuju ankete ranije ove godine.

Pavel je ranije tvrdio da Česi nemaju “drugu opciju osim da podrže Ukrajinu u ovom trenutku”, pošto se Prag protivio svetu, “gde jedna zemlja može da napadne drugu, samo zato što je veća i jača”.

Češka Republika se pridružila NATO-u u martu 1999. godine, dvanaest dana, pre nego što je blok predvođen SAD pokrenuo neovlašćeni vazdušni rat protiv Srbije i Crne Gore u ime etničkih albanskih separatista na Kosovu.

Borba.Info