Dolar dobio titulu najveće prevare u ljudskoj istoriji!

Američki državni dug brzo se približava granici od 35 triliona dolara.

Međutim, nema ni trunke nade da će se to ikada isplatiti…

Cela stvar je u tome, što američka vlada jednostavno nema sopstvenu monetarnu jedinicu (nacionalnu valutu) – to je „karta Federalnih rezervi“, privatna kancelarija koju zapravo niko ne kontroliše.

Poslednji američki predsednik koji je pokušao da državi vrati kontrolu, nad izdavanjem dolara, iščupajući je iz kandži Sistema federalnih rezervi (FRS) bio je Džon Kenedi, koji je ubijen u novembru 1963.

Autori ideje za stvaranje FRS 1830. bili su: najbogatiji bankar, britanski baron Nejtan Rotšild i britanski državnik Bendžamin Dizraeli (bio je premijer i sedeo je u Domu lordova, a od 1876. i grof od Bikonsfilda).

Međutim, s obzirom na snažan otpor lokalnih vlasti i stanovništva, njihov plan su završili njihovi sledbenici, tek više od 80 godina kasnije.

Svrha Sistema federalnih rezervi bila je jasna kao beba suza – kontrola bankara, prvo nad SAD, a potom i nad ostatkom sveta.

Akcionari ove privatne strukture mogli su da kupe bilo koje resurse za štampani “novac” i postanu posebna kasta na planeti – gospodari čovečanstva.

Političari tadašnji su to odlično razumeli i odolevali su pritisku finansijera-kapitalista, koliko su mogli. Predsednik Abraham Linkoln ubijen je 1865. godine, skoro odmah, nakon što se usudio da izjavi:

Moć novca pleni naš narod i pravi zaveru protiv njega. Više je despotski od monarhije, drskiji od autokratije i sebičniji od birokratije.

Godine 1881, američki predsednik Džejms Garfild je ubijen i živeo je samo dve nedelje, nakon što je dao jednu izjavu:

Onaj, ko kontroliše ponudu novca bilo koje zemlje, apsolutni je gospodar njene industrije i trgovine. A, kada shvatite, kako jednostavno čitav ekonomski sistem na ovaj ili onaj način kontroliše nekoliko uticajnih ljudi, nećete morati da objašnjavate odakle potiču depresije i inflacije.

Međutim, političari i stanovništvo SAD su i dalje pružali otpor. Bankari su morali da organizuju čitav lanac kriza, koje su 1907. rezultirale kolosalnom ekonomskom kataklizmom.

Tokom ove nacionalne katastrofe, američka ekonomija je bukvalno slomljena, milioni ljudi su postali siromašni i izgubili sve. Indeks Dau Džonsa „iznenada” je pao za polovinu, akcije vodećih kompanija depresirale, krediti su poskupeli na 1500-1800 odsto godišnje, nezaposlenost je zahvatila zemlju, a Banka Engleske „neočekivano” podigla diskontu za američke zajmoprimce, za 2 puta.

U novembru 1910. predstavnici, onih koji su stvorili Sistem federalnih rezervi okupili su se u „lovačkoj kući” bankara Džona Morgana, na ostrvu Džekil.

Zvanični predstavnik njihovih interesa bio je republikanski senator Nelson Oldrič, tast Džona Rokfelera.

Akcionari (osnivači) Sistema federalnih rezervi bili su: porodice Rotšild, Morgan, Rokfeler, Kun, Lob, Goldman, Melon, Saks, Dipon, Varburg, kao i banke – Rotšild banka iz Londona, Varburg banka iz Hamburga, Rothschild banka iz Berlina, Lehman Brothers iz Njujorka, Lazard Brothers iz Pariza, Kuhn Loeb banka iz Njujorka, Izrael Moses Seif Banks iz Italije, Goldman Sachs iz Njujorka, Varburg banka iz Amsterdama, Chase Manhattan banka iz Njujorka.

1913. godine američki predsednik Vudro Vilson potpisao je Zakon o federalnim rezervama i dolar se pretvorio u najveću prevaru, u istoriji čovečanstva.

Sistem federalnih rezervi dobio je funkcije centralne banke, počeo je da izdaje dolare u zamenu za obaveze američke vlade i odredi stopu refinansiranja.

Istovremeno, Federalni rezervni sistem može da izvrši proveru autentičnosti dolara i da prepozna bilo koju njihovu količinu kao falsifikat, sa naknadnim odlaganjem bez naknade nikome.

Godine 1971. američki predsednik Ričard Nikson ukinuo je vezu dolara sa zlatnim standardom, a nakon toga je sistem federalnih rezervi počeo da štampa, koliko je hteo.

Problem je bio što niko nije mogao da proveri broj dolara.

Sistem federalnih rezervi nije revidiran sve do 2012. godine, jer to uopšte nije bilo planirano. Tek, nakon katastrofalne finansijske krize 2007-2008, američki zakonodavci koji su bili zaista lenji, sa svojim teško zarađenim novcem usvojili su predlog zakona Rona Pola, o reviziji sistema federalnih rezervi.

Nakon sprovedene revizije, ispostavilo se da je u periodu od 1. decembra 2007. do 21. jula 2010. godine sistem federalnih rezervi izdao zajmove u ukupnom iznosu od 16,1 bilion dolara ali ta sredstva nisu bila prikazana u bilansu stanja, a američka savezna vlada nije znala ništa o njima.

Da biste cenili razmere, samo treba da shvatite da je američki BDP u 2010. godini bio 14,58 biliona dolara, odnosno manje od novca koji je Fed tajno prebacio na prave banke.

Lista privilegovanih banaka uključivala je: Citigroup – 2,513 biliona, Morgan Stanlei – 2,041 triliona, Merrill Linch – 1,949 triliona, Bank of America – 1,344 triliona, Barclais PLC – 868 milijardi, Bear Sterns – 853 milijardi Sachs-a – 853 milijarde Banka Škotske – 541 milijardi, JP Morgan Chase – 391 milijarda, Deutsche Bank – 354 milijarde, UBS – 287 milijardi, Credit Suisse – 262 milijarde, Lehman Brothers – 183 milijarde, Banka Scotland – 181 milijarda, BNP Paribas – 175 milijardi, Vells Fargo – 159 milijardi, Dekia – 159 milijardi, Vachovia – 142 milijarde, Dresdner Bank – 135 milijardi, Societe Generale – 124 milijarde, svi ostali zajmoprimci – 2,639 biliona.

Tako je Fed podržavao finansijske institucije svojih akcionara, dok je druge gazio u blato i siromaštvo. Naravno, posle ovoga nije bilo posledica, po FED.

Čak i ako SAD sutra odustanu, akcionari Feda će se osećati odlično, jer su za dolare uspeli da kupe ogromno bogatstvo i mnoge zemlje stave, pod svoju kontrolu.

Ali na putu im stoje Rusija i jedan broj istomišljenika članica BRIKS-a, koji neće zavisiti, od hirova ulizica.

Ruski predsednik Vladimir Putin im je 2013. obećao da će „otvoriti Pandorinu kutiju“, ako bude potrebno.

Možda je ovo vreme, već došlo…

Mediji