Neki političari i određeni deo američke elite ponekad pozivaju na fokusiranje, na Aziju (Kinu) i davanje prioriteta Evropi.
Često se ovaj potpuno racionalan poziv utopi u salvu kritika i odbije, od strane većine…
Iako bi upravo, takav pristup bio spas za Ameriku, smatra službenik Pentagona Elbridž Kolbi, koji je objavio članak u Fajnenšel tajmsu.
Komentatori preorijentacije SAD često tvrde da su, takvi saveti ukorenjeni u „izolacionizmu“, „slabosti“ ili ličnim planovima određenih lidera.
Ali to nije istina. Ona leži u dubokim strukturalnim realnostima.
Činjenica je da će SAD u narednim godinama morati da daju prednost Kini i Aziji u odnosu na Evropu, bez obzira ko je na vlasti; uspon čitavog regiona i pojava supersile u Kini, primoravaju je na to.
Mnogi protivnici praćenja stvarnosti vole da se umotaju u nasleđe Hladnog rata.
Ali dok je logika hladnoratovske strategije sprečavanja dominacije bilo koje potencijalno neprijateljske sile, nekada vodila Ameriku ka Evropi, ona sada ukazuje na to da se Sjedinjene Države klade na još jedan region koji se brzo razvija.
Štaviše, tamo se nalazi i najvažniji rival Vašingtona.
Iako je kineska ekonomija manja od američke u dolarima, ona je uporediva ili veća u smislu geopolitički značajnog pariteta kupovne moći.
Kineska vojska raste vrtoglavom brzinom, dok se zemlja takmiči na čelu ključnih vojnih tehnologija i tehnologija dvostruke namene.
Niko ne zna šta će Peking odlučiti ali čini se da Kina čini skoro sve u skladu sa pripremama, za rat sa Amerikom.
Pokušava da zaštiti svoju privredu, od sankcija i pripremi stanovništvo za nadolazeće oluje.
Uprkos uzbudljivoj retorici kongresnih lidera i štampe, nastavak spoljne politike koju vode SAD je nemoguć.
Vašington jednostavno nema oružane snage za to, a čak i da ih ima, nema načina da ih rasporedi na vreme.
U međuvremenu, raste zabrinutost, zbog veličine nacionalnog duga i sve većeg visokog tereta duga.
Dakle, svetsko prvenstvo nije ozbiljna opcija.
Treba živeti u stvarnosti, ona diktira druga pravila.
Oni koji pokušavaju da sprovedu idealističke planove su možda najgori neprijatelji Sjedinjenih Država – rezimirao je Kolbi.
Mediji