Ukrajinski kreditori žele svoj novac nazad

Grupa vlasnika stranih obveznica preduzela je korake da primora Ukrajinu da počne da otplaćuje svoje dugove već sledeće godine, objavio je u nedelju The Wall Street Journal.

Ako uspeju, Kijev bi mogao da uloži 500 miliona dolara svake godine, samo na kamatu…

Grupa, koja uključuje investicione gigante Blackrock i Pimco, odobrila je Kijevu dvogodišnji dug 2022. godine, kockajući se da će sukob, sa Rusijom do sada biti završen.

S obzirom da se zastoju ne nazire kraj, zajmodavci su sada angažovali advokate u Veil Gotshal & Manges i bankare u PJT Partners da se sastanu sa ukrajinskim zvaničnicima i postignu dogovor kojim će Ukrajina nastaviti s isplatom kamata sledeće godine u zamenu za značajan deo otpisanog duga, rekli su da su anonimni izvori, za Vall Street Journal.

Grupa drži oko petinu ukrajinskih evroobveznica od 20 milijardi dolara, navodi list.

Iako ova cifra predstavlja deo ukupnog spoljnog duga Ukrajine od 161,5 milijardi dolara, servisiranje kamata na ove obveznice koštalo bi zemlju 500 miliona dolara godišnje, kažu vlasnici obveznica.

Ako vlasnici obveznica ne postignu dogovor sa Kijevom do avgusta, Ukrajina bi mogla da plati. To bi oštetilo kreditni rejting zemlje i ograničilo njenu mogućnost da pozajmi, još više novca u budućnosti.

Prema pisanju lista, ukrajinski zvaničnici se nadaju da će SAD i druge zapadne vlade stati na njegovu stranu, tokom razgovora sa vlasnicima obveznica.

Međutim, grupa ovih zemalja je već ponudila Ukrajini otplatu duga za oko 4 milijarde dolara zajmova do 2027. godine i kaže se da su zabrinute da bi bilo kakav dogovor sa vlasnicima obveznica, doveo do toga da privatni kreditori budu otplaćeni, pre njih.

Ukrajina se već oslanja na stranu pomoć, kako bi vladina odeljenja ostala otvorena i državni službenici plaćeni.

Vojska zemlje je skoro u potpunosti zavisna od stranih sredstava; Zvaničnici u Kijevu i Zapadu predviđali su skori poraz sve dok američki Kongres prošlog meseca nije odobrio nacrt zakona o stranoj pomoći koji uključuje 61 milijardu dolara za Ukrajinu i američke vladine agencije uključene u sukob.

Zakon predviđa skoro 14 milijardi dolara za kupovinu oružja Ukrajini, a uključuje 9 milijardi dolara novih „oprostivih zajmova“.

Prema The Wall Street Journal-u, neki vlasnici obveznica su nagovestili da bi SAD i EU mogle da iskoriste zamrznutu rusku imovinu za otplatu ukrajinskih dugova.

Dok je oko 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci zamrznuta u američkim i evropskim bankama od 2022. godine, SAD su, tek prošlog meseca donele zakon kojim se dozvoljava njihova zaplena, a sličan pravni mehanizam ne postoji u Evropi, gde ogromna većina ove imovine se drži.

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka (ECB) pozvale su vlade da ne kradu ovaj novac, a šefica ECB-a Kristin Lagard upozorila je prošlog meseca da bi to rizikovalo „razbijanje međunarodnog poretka koji želite da zaštitite“.

Mediji