Borba Info Vesti
Patrik Pasen, direktor izdavačke kuće „Talma Edišens”, podneo je krivičnu prijavu protiv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, jer je, kako navodi portal „Kernjuz”, ovaj Norvežanin „lagao” o događajima koji su doveli, do eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba.
Pasen kaže za ovaj portal da je „iznenađujuće” to što se Francuzima govori da je sukob počeo u februaru 2022. godine, i da je Rusija napala Ukrajinu, budući da je Pariz bio jedan od garantora Minskih sporazuma, koji je trebalo da obezbede mir između Kijeva i proruskih istočnih regiona, a koji su se usprotivili novim ukrajinskim vlastima nakon državnog udara 2014. godine.
„U svojoj tužbi objašnjavam da je prvi agresor Ukrajina. To razumemo kada pogledamo hronologiju. U februaru 2014. dogodila se revolucija na Majdanu.
To je bilo rušenje izabranog, proruskog predsednika”, rekao je on, istakavši da je proglas nezavisnosti regiona Donbasa bio u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i prava naroda na samoopredeljenje. Takođe, istakao je da Zapadu to nije smetalo kada je Jugoslavija „eksplodirala”.
Nakon što su Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile nezavisnost, Kijev pokreće ono što je nazvao „antiterorističkom operacijom”, navodi Pasen, da bi se sukob završio sporazumima Minsk 1 i Minsk 2, koje se Rusija potrudila da „registruje” u SB UN.
„Sledeće, Rusija anektira Krim bez ispaljenog metka. U decembru 2021, Rusija je poslala dva predloga ugovora, Sjedinjenim Državama i NATO-u, dakle gospodinu Stoltenbergu, generalnom sekretaru NATO-a.
Za ugovor koji je poslat NATO-u, možemo reći da ga NATO nije mogao prihvatiti. Ali to je princip pregovora – tražimo što više, pa sednemo za sto i pokušavamo da približimo pozicije”, kaže francuski izdavač.
Sredinom januara 2022. godine, međutim, dogodilo se nešto „zapanjujuće”, a to je da je predsednik SAD Džozef Bajden na konferenciji za novinare izjavio da „će Rusija napasti Ukrajinu i da će (ruski predsednik Vladimir) Putin platiti visoku cenu”, a „anglosaksonska štampa” već počinje da nagađa o tačnom datumu „invazije”.
„Istovremeno, a to je predmet naše tužbe, 19. januara Jens Stoltenberg je dao intervju za nemački list „Špigl”.
Novinar mu kaže da Rusi objašnjavaju da se NATO obavezao 1990. godine da se ne širi dalje od Nemačke. Stoltenberg odgovara da je to laž. Zapravo, danas postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su to garancije koje su date Rusima.
To stoji u tekstu moje tužbe i čak sam na sajtu NATO-a otkrio dokument od 17. maja 1990. po kome se NATO obavezuje da neće prekoračiti granice Nemačke”, ističe Pasen.
Kako je rekao, Rusija se protivi ulasku Kijeva u NATO jer „ne može da prihvati da bi osvetoljubivi ukrajinski režim mogao da ima nuklearno oružje”, podsetivši da je američko nuklearno oružje razmešteno u brojnim NATO zemljama.
Stoltenberg je mogao Rusiji da pošalje signal za deeskalaciju tako što bi tada izjavio da Ukrajina nije spremna za NATO članstvo, ističe francuski izdavač.
Sumirajući svoju tužbu, Pasen kaže:
„Ne kažem da je gospodin Stoltenberg započeo rat, ali on je lagao i to je ubrzalo rat. Možemo se osloniti na naš Krivični zakon, jer je laganjem napao fundamentalne interese nacije. Jeste li od tada videli, u kakvom je stanju naša država?
Jeste li videli koliko smo milijardi poslali u Ukrajinu? Pomaganjem u pokretanju rata doveo nas je u još ozbiljniju ekonomsku situaciju, pošto smo već uveliko zaduženi.„
Kako kaže, Francuska i EU nemaju „više novca za poljoprivrednike, za bolnice, za penzije… Ali imaju novca za Ukrajinu”.
„Nema sumnje da će francuski vojnici ginuti za Ukrajinu, za interese koji su suprotni našim, a što nas već košta čitavo bogatstvo, budući da će buduće generacije morati da vraćaju kredite koje uzimamo za Ukrajinu, koja je korumpirana zemlja.
Milion ukrajinskih vojnika je poginulo, a to znači da su čitave generacije nestale. Ovi ljudi više neće imati dece. Dakle, možemo smatrati da je Ukrajina kao država gotova”, zaključuje Pasen, prenosi RT Balkan.
Politika
