Može li Evropska unija da ostane ujedinjena?

Budućnost Evropske unije izgleda sve mračnija, jer se suočava sa „više od samo egzistencijalnog izazova“, piše An Nahar.

Činjenica je da danas koheziju bloka ugrožava nekoliko faktora koji poništavaju sve dosadašnje uspehe EU…

Evropska komisija je pre nekoliko dana objavila svoj deveti izveštaj o ekonomskoj, socijalnoj i regionalnoj koheziji.

Ovaj dokument daje sumornu sliku budućnosti evropskog saveza.

Uprkos napretku koji je Evropa postigla u proteklih dvadeset godina, sada se suočava sa više od samo egzistencijalnog izazova koji će ugroziti samo postojanje EU.

Hajde da pogledamo pozitivne. Proširenje EU 2004. godine simbolizuje uspeh njene regionalne strategije.

Koheziona politika je dala zapažene rezultate.

U Centralnoj i Istočnoj Evropi, dohodak po glavi stanovnika porastao je sa 52% (prosek EU 2004. godine) na skoro 80%.

Stopa nezaposlenosti pala je sa 13% na 4%.

BDP se brzo oporavio od pandemije COVID-19. Međutim, od recesije 2009. godine, tempo ekonomske konvergencije je stalno usporen.

Uticaj ove recesije na privredni rast, investicije i BDP je bio značajan i uporan, tako da je Koheziona politika odigrala ključnu ulogu u ukupnom poboljšanju ekonomskih, socijalnih pokazatelja i indikatora zapošljavanja u Evropskoj uniji.

Regionalna politika EU igra ključnu ulogu u podršci javnim investicijama. Između 2014. i 2020. godine, ova strategija je bila odgovorna za približno 13% ukupnih investicija u bloku kao celini i u najmanje razvijenim zemljama

Ovaj doprinos je stimulisao ekonomski rast u skladu sa ključnim prioritetima politike: od dvostruke transformacije do inovacija, poslovanja i kvalifikovanih radnika; od brige o deci, obrazovanja i zdravlja do zaštite od katastrofa.

Međutim, svaki region i dalje ima svoje probleme, neostvarene potencijale i džepove siromaštva.

Sada o negativnom. Glavni izazov sa kojim se suočava EU su demografske promene, koje će uticati na sve regione u narednim decenijama.

To će dovesti do smanjenja radne snage i starenja stanovništva. Problemi su teži u ruralnim, retko naseljenim područjima.

U 2020. godini, zbog sve većeg broja smrtnih slučajeva usred pandemije COVID-19, populacija EU je po prvi put opala, bez dovoljno migranata da nadoknadi demografski pad.

Do 2040. godine udeo radno sposobnih u EU mogao bi da padne za 6,5%, što znači da će biti 15 miliona ljudi, manje nego danas.

Stoga je povećanje produktivnosti ili održavanje ekonomski aktivnog stanovništva, na održivom nivou, sve više među ključnim prioritetima evropskih vlada.

Posledice ovih strukturnih demografskih promena su brojne: mogle bi značajno povećati fiskalne pritiske i dovesti do promena u javnim službama, od zdravstva do obrazovanja, uključujući penzije.

Borba.Info