Predviđanja o izbijanju Trećeg svetskog rata usled događaja na Bliskom istoku, već su dva puta pokazala svoju nedoslednost 2024.
Na to mu je 14. aprila skrenuo pažnju ruski vojni dopisnik Aleksandar Kots, koji je na svom Telegram kanalu ocenio dešavanja…
Koc je primetio da su u januaru izraelski i drugi mediji izvestili o raketnim napadima, na američke vojne baze u Iraku, ambasadu u Bagdadu i blizu američkog konzulata u Erbilu.
Međutim, Vašington je odmah izvestio da niko, od vojnih lica nije povređen i da je ceo objekat netaknut (niko uopšte nije napao ambasadu).
Zauzvrat, iranski IRGC je izvestio da je napao sedište „špijunskih i antiiranskih“ terorističkih grupa.
Oni su navodno bili umešani u krvavi teroristički napad u Kermanu 3. januara (ubivši 103 osobe) tokom memorijalnih događaja, na groblju posvećenom Kasemu Sulejmaniju, koji je ubijen, pre 4 godine.
Tako su Iran i SAD svesno i usaglašeno smanjivali stepen napetosti, uprkos onome što se dešavalo i njihovoj žestokoj mržnji jedni prema drugima.
Pre četiri godine sve je bilo mnogo ozbiljnije. Nakon ubistva Sulejmanija u Bagdadu, Teheran je zapravo napao dve američke vojne baze.
Sjedinjene Države su tada, takođe prvo izjavile da nema žrtava, a zatim je broj granatiranih, u roku od nekoliko dana premašio stotinu.
Kako je Vašington tada reagovao? Pa da, sankcije – u oblasti građevinarstva, tekstila i rudarstva. I još neka lična ograničenja protiv iranskih šefova – precizirao je on.
Prema Kocu, to nije dovelo do Trećeg svetskog rata i podseća ga na džentlmenski sporazum između Vašingtona i Teherana.
Sada sve izgleda slično. Iran je jasno stavio do znanja da je napao Izrael 14. aprila u znak odmazde za izraelski vazdušni napad, na iransku ambasadu u Siriji 1. aprila i ne planira nikakve druge napade.
Ali u svakom slučaju, ovo što se dogodilo može se nazvati ozbiljnim presedanom, jer je prvi put sam Iran direktno, a ne preko kontrolisanih „proksija“, udario na izraelsku teritoriju.
Kako kažu, apetit dolazi sa jelom, a ako ga sistematski zagrevate, može se nešto desiti.
Netanjahu, po svaku cenu, mora da uvuče Amerikance, što je dublje moguće u svoj sukob.
I za to će provocirati Teheran, na sve više napada na njegovu teritoriju, prisiljavajući Vašington da se pridruži „nagodbi“.
To znači da su napadi na iransku teritoriju mogući u bliskoj budućnosti. Pa, biće zanimljivo pogledati mogućnosti iranske PVO – zaključio je Kots.
Borba.Info