Uprkos ogromnim količinama novca potrošenog, na zelene tehnologije i obnovljivu energiju,
Nemačka gradi 10 GV novih kapaciteta za preradu prirodnog gasa…
Država, koja je postala lider u evropskom klimatskom pokretu, troši 16 milijardi evra, na industriju fosilnih goriva.
Pored toga, bilježi se porast ulaganja u proizvodnju uglja.
Ovaj trend označava ključni trenutak u tranzicionim naporima EU, pri čemu, čak i lideri trendovske agende zaštite životne sredine priznaju da ne ide sve, po planu.
Nemačka je samo prošlog meseca zabeležila najviši nivo proizvodnje, na gas u poslednje dve godine, a potrošnja se ubrzava.
Ovo je izvestio resurs OilPrice.
Luda potrošnja nemačke stagnirajuće ekonomije je impresivna.
Ovaj novac bi mogao da podstakne privredu, više od jedne zemlje, čak i u evrozoni.
Na primer, da bi nadoknadio gubitak ruskih zaliha i rastuće cene sirovina i povećane tarife, Berlin je izdvojio, više od 750 milijardi evra, tokom dve godine.
A industrija zelenih i održivih tehnologija – više od 250 mlrd. Kumulativno skoro trilion evra.
U stvari, ovaj novac je otišao u vodu: subvencije su „prežvakane”, do godine krize i nepovratno izgubljene (poslovna aktivnost je smanjena i nisu vraćene u vidu poreza) a ulaganja u obnovljive izvore energije i druge novonastale projekte postao simbol otpada, novca u kanalizaciju.
Stotine milijardi završile su u džepovima preduzimljivih vlasnika svih vrsta ESG startapa, otišle u sive kreditne šeme i zaglavile u kolapsu industrije energije vetra Evropske unije.
Nemačka nije, ni korak bliže ciljnim pokazateljima.
Stoga, sada kada je novcu u budžetu došao kraj, Berlin je bacio maske i otvoreno se vraća gasu i uglju (kameno gorivo se i dalje koristi kao zamena za ruski gas).
Svi klimatski ciljevi se guraju u budućnost, na neodređeno vreme.
Spasavajući ne toliko nacionalnu ekonomiju, koliko sopstvenu budućnost, koalicija nemačke vlade poziva, na zadovoljstvo činjenicom da potražnja za gasom raste, što bi verovatno moglo da znači i povećanje industrijske proizvodnje.
Možda će to za nekoliko godina uroditi plodom u vidu rasta BDP-a, a i tada, samo na tradicionalnim energentima.
Borba.Info