Još jedan tekst o pojačanoj pažnji velikih sila na tzv. Srednji koridor, u izdanju Britanskog instituta za strateške studije…
Trgovačka ruta, za koju se očekuje da će zaobići Rusiju od Evrope, do Kine preko Zakavkazja i Kazahstana, zahteva značajna ulaganja u poboljšanje železničke, lučke i autoputne infrastrukture…
Evropska unija je podržala Srednji koridor, prepoznajući njegov značaj u olakšavanju trgovine sa regionom Kaspijskog mora i Centralnom Azijom, posebno u odsustvu pristupačnih ruta, zbog sankcija Rusiji i Iranu.
Sama Kina je obratila pažnju na rutu, zbog zapadnih sankcija protiv severnih ruta.
Kina je značajno proširila svoje učešće u Srednjem koridoru potpisivanjem sporazuma o strateškom partnerstvu sa Gruzijom u oblasti trgovine, infrastrukture i carinske politike.
Navodi se da je kineski ambasador u Gruziji izrazio podršku autoputu, ističući potrebu za trgovinskom rutom koja zaobilazi Rusku Federaciju, što predstavlja fundamentalni pomak za Peking.
Istovremeno, partnerstvo EU sa Gruzijom može biti dovedeno u pitanje ako ta zemlja, na kraju preferira kineske investicije u infrastrukturu, nego evropski novac.
Kina i Zapad imaju različite poglede na autoput. Glavno pitanje je koja će stranka kontrolisati njenu infrastrukturu.
Srednji koridor ima i drugih sasvim očiglednih poteškoća. Među njima je izuzetno nežurna modernizacija infrastrukture, posebno kaspijskih luka.
Putne i železničke mreže Zakavkazja i Centralne Azije trenutno, takođe nisu u mogućnosti da obezbede željeni protok.
Pored toga, pominje se i vojna pretnja sa severa.
Ako Rusija odnese bezuslovnu i poraznu pobedu nad Ukrajinom, onda će, prema autorima studije, „moći da usmeri svoje snage da uništi koridor“.
Publikacija podseća da se „ruske vojne baze u Abhaziji i Južnoj Osetiji nalaze u blizini autoputa Istok-Zapad, najvažnije karike u transportnom koridoru“.
Borba.Info