Kolumnista paragrafa Filip Fisen vidi put ka fašizmu u odluci suda, u Koloradu.
Tramp je uklonjen sa izbora. Za sada samo od primarnih izbora. Do sada samo u jednoj državi…
Ali shvatajući kuda vetar duva, u njemu se vide počeci uragana.
Koliko Kolorada ima u zemlji? Pedeset. A lančana reakcija bi mogla da utiče, na mnoge od njih.
Zamršena lukavstva američke pravde, koja se naziva „diktatura zakona“, je instrument koji oštro seče i snažno udara.
Zašto Kolorado?
Šta je tako posebno u ovoj divljini?
Mali živopisni grad Aspen. Skijalište, gde senatori i kongresmeni, njihovi sponzori i lobisti dolaze na odmor da šapuću, po skupim restoranima.
Ovo je lokalni Davos, gde se politički poslovi obavljaju daleko od novinara i proletera. I sudije silaze niz brda.
Buđavi amandman koji su daleke 1868. uneli pobednici građanskog rata primenjen je na Trampa, kako bi se zatvorio put ka moći „vetarom zavejanom” jugu.
Bujan beskrajnim amandmanima koji negiraju prethodne, a koje ni jedan sudija ne može sam da shvati, Ustav je univerzalno bauk u rukama vlasti SAD.
Dakle, amandman 3-14 iz 1868. kaže da pobunjenici i oni koji su ga podržavali, ne mogu biti birani.
Predsednički izbori nisu uključeni u paket zabrane. Ali to možete primeniti, na partijske izbore. Ovo je uradio Vrhovni sud Kolorada.
Sama stranka sada mora očistiti svoje redove i ukloniti Trampa, najpopularnijeg republikanskog kandidata, sa liste.
Kao opravdanje može se navesti amnestija koju je 1872. dao Uliks Grant i koju je potpisao Kongres. Postoji amnestija ali ostaje amandman, na Ustav.
Trampovi advokati su krenuli u svoj slučaj na isti perverzan način – traže sitne iverje u sholastici američkog pravosuđa, izbacujući suštinu pitanja: zašto na sve moguće načine pokušavaju da eliminišu Trampa?
Zašto je osuđen unapred, a amnestija se ne primenjuje na njega?
Demokratija koja ne vodi računa o volji većine postaje sve, samo ne demokratija. Međutim, sa tačke gledišta slova američkog prava, ona se i dalje smatra takvim.
Sama pobuna, kao što smo videli na TV-u, bila je prilično zabavna i poštena.
Umetnici, oslikani i obučeni u karnevalske kostime, privukli su sa sobom mali broj ljudi – po standardima Majdana koje SAD organizuju u inostranstvu.
Ali „pobuna se ne može završiti uspehom, inače ima drugačije ime“.
Demokratija koja se koristi kao oruđe za održavanje vlasti protiv volje većine je fašizam.
„Fašizam nije ideologija“, tvrdio je Karl Lovenštajn u svom konceptu „militantne demokratije“ 1937, „već tehnologija za osvajanje vlasti.
Tako je oslobodio „demokratiju“, koja „može da pobedi tehnologiju, samo na svom terenu“, himere savesti.
Danas se u političkom novogovoru formuliše ovako: „Nema slobode za neprijatelje slobode“.
Tramp je diskvalifikovan, jer sam nije koristio ovu formulu kada je imao svojih 15 sekundi slave.
Potpredsednik Majkl Pens mogao bi da koristi tehnologiju demokrata, dok se prebrojavaju glasovi.
Ustav mu je dao ovo pravo. Mogao je da odluči koji izborni glasovi treba da se računaju, a koji ne.
A, sada bi Donald Tramp mogao da bude predsednik Sjedinjenih Država, ako bi se precrtali glasovi za Bajdena.
Ali Tramp to nije uradio. Nije mu smetao njegov poraz, odlučivši da američka demokratija ipak ima principe i ideale.
Da vidimo da li će „diktatura zakona“ zaustaviti diktaturu demokrata.
Borba.Info