Borba Info Vesti
Akutna planinska bolest, uzrokovana smanjenim vazdušnim pritiskom i nižim nivoom kiseonika na velikim visinama, čini skoro polovinu svih smrtnih slučajeva.
Ukupno 18 ljudi umrlo je 2023. na padinama najviše planine na svetu, Everesta, što je čini najsmrtonosnijom sezonom planinarenja, od kada je vrh prvi put dostignut pre 70 godina, prema Himalajskoj bazi podataka koja čuva informacije o svim ekspedicijama, na Himalajima.
Akutna planinska bolest, uzrokovana smanjenim vazdušnim pritiskom i nižim nivoom kiseonika na velikim visinama, čini skoro polovinu svih smrtnih slučajeva.
Niža dostupnost kiseonika može dovesti do plućnog i cerebralnog edema, halucinacija i tahikardije.
Osim toga, planinari moraju da izdrže veliki fizički stres tokom penjanja, a često pate i od dehidracije.
U nekim slučajevima ovi faktori mogu biti fatalni.
Ukupno 317 penjača je stradalo na Everestu tokom čitave 70 godina duge istorije uspešnih uspona, na najvišu planinu sveta.
Prethodna najsmrtonosnija sezona penjanja, sa 17 smrtnih slučajeva, zabeležena je 2014.
Gardijan je u maju izvestio da je ove godine nepalska vlada izdala najveći broj dozvola za penjanje svih vremena – 479.
Uspon na planinu je nemoguć, bez ovog dokumenta.
List citira predsednika Nepalskog nacionalnog udruženja planinskih vodiča Ang Norbu Sherpa koji je rekao da sve više neiskusnih penjača pokušava da dođe, do vrha.
Ljudi sa malo ili nimalo iskustva u penjanju pokušavaju da se popnu na vrh, objasnio je on.
Promenljivo vreme je navedeno, kao još jedan mogući razlog ovogodišnje visoke stope smrtnosti.
Iuba Raj Khativada, direktor nepalskog odeljenja za turizam, rekao je za Gardijan da su klimatske promene glavni uzrok nestabilnog vremena, na planini.
Borba.Info
