Borba Info Vesti
To što se SAD zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije nije ništa novo.
Ali američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil sada otvoreno ucenjuje Srbiju – ZSO za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
I predstavlja ga na međunarodnim forumima usred Beograda.
Do sada je Amerika vršila pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost svoje južne pokrajine umotanu u ružičasti papir – sada, međutim, Vašington, kroz izjave američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, izričito traži od nas da odustanemo od svega – da posredno priznaju nezavisnost Kosova, omogućavajući Prištini da traži članstvo u međunarodnim organizacijama i da se tome ne protivimo, kaže predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje dr Stevica Deđanski.
Hvala Hilu što je priznao
Kristofer Hil je tokom obraćanja na Beogradskom ekonomskom forumu, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, rekao da početna ideja koja je na stolu podrazumeva da će postojati Zajednica srpskih opština, a da zauzvrat Srbija „odstupi “ i daje Kosovu kapacitet da traži članstvo u međunarodnoj zajednici.
„Ne podržavam to i mislim da je smešno ali nisam iznenađen jer je to politika SAD – gola sila, pritisak na Srbiju“, komentariše Deđanski.
Po mišljenju politikologa Aleksandra Pavića, ogoljeno je ono čemu je ZSO služila.
„ZSO je Srbima poslužila kao mamac, kao neka duda ili benzedin, da bi lakše progutali faktičku nezavisnost Kosova.
Sve vreme je to bio samo mamac, nikada nije bila ozbiljna ponuda i to se sada vidi, jer Zapad nije uradio ništa da sprovede JSO, čak ni onaj dogovoren u Briselskom procesu“, kaže Pavić.
Zapad nije imao ozbiljne namere sa Zajednicom srpskih opština, osim da je iskoristi za sprovođenje lukave politike, kaže Pavić.
Evropske integracije su, smatra, bile i mamac za Srbiju da se odrekne svojih nacionalnih interesa u zamenu za nejasna obećanja o evropskoj budućnosti, bez ikakvih garancija.
„Takođe, ZSO treba da služi kao nešto čime se može razmahati: sve ste dobili, sad nam dajte nezavisnost!
Dakle, sada je razotkrivena prevara zvana ZSO i treba da prestanemo da se zanosimo da će ZSO rešiti naše probleme na Kosovu i Metohiji, a hvala Kristoferu Hilu što je to sada razotkrio“, ističe Pavić.
ZSO kao instrument pritiska
Američki ambasador je, govoreći o Kosovu i Metohiji, pomenuo, između ostalog, pet zemalja članica EU koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova u kontekstu da je Prištini potreban veći međunarodni kapacitet.
Oba sagovornika Sputnjika slažu se da Vašington vrši i implicitan i eksplicitan pritisak na sve zemlje koje nisu priznale lažnu nezavisnost Kosova.
O tome, kaže Deđanski, govore i političari iz evropskih zemalja koje nisu priznale nezavisnost Prištine.
Prema rečima Deđanskog, on se nada da će Grčka, Slovačka, Rumunija, Kipar i Španija i pored američkog pritiska ostati dosledne u svom stavu.
„Znamo da se vrši veliki pritisak na Grčku, vidimo da separatisti ulaze u špansku vladu – Pedro Sančez je spreman na sve samo da ostane na vlasti i pitanje je kako će se Španija dalje ponašati…
Sa generalom pritisak američke diplomatije na tih pet zemalja, ovo što Hil govori je samo logičan nastavak tog pritiska.
On zapravo traži od tih država da zaobilazno, diplomatskim rečnikom, priznaju Kosovo, jer bi to bio argument drugim državama da i one treba da budu na putu priznanja Kosova“, smatra Deđanski.
Svaki instrument dodatnog pritiska na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova je dobar za SAD, a ako bi Srbija pristala na JSO, po principima francusko-nemačkog plana, to bi bio dodatni argument u lobiranju za nezavisno Kosovo. objašnjava Pavić.
Podseća da je Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan, rekao da prihvatanje francusko-nemačkog plana znači de fakto priznanje nezavisnosti Kosova.
„Faktičkim priznanjem Kosova mogu da izvrše dodatni pritisak, na tih pet članica EU, da kažu ako su Srbi pristali, zašto ne bi i oni pristali.
To je lukava igra. Njima je potreban dodatni argument da izvrše dodatni pritisak, na sve one zemlje koje nisu priznale Kosovo“, smatra Pavić.
Krajnji cilj Amerike – Kosovo u NATO
U objašnjenju zašto je Vašingtonu potrebno, kako kaže Hil, Prištini da proširi svoje kapacitete kao međunarodni igrač, i Deđanski i Pavić ističu da je krajnji cilj uvođenje tzv. Kosovo u NATO.
To je, smatra Pavić, najvažniji američki cilj.
„Kosovo se ne može nadati prijemu u EU ali je za Ameriku veoma važno da proširi NATO i da lažnu državu Kosovo stavi pod okrilje NATO-a, pod članom 5 Severnoatlantske povelje, što podrazumeva da napad na bilo koju članicu pakta je napad na ceo pakt.
Cilj je da se Kosovo uvede u NATO, a izgleda da je Srbija na to pristala“, zaključuje on.
Kada bi SAD uspele da Prištinu ubace u NATO i dobiju saglasnost pet evropskih zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova, to bi završilo priču, kaže Deđanski.
U tom slučaju njihovo nepriznavanje Kosova ne bi značilo ništa, zaključuje on.
Borba.Info
