Sporazum u Vašingtonu jeste istorijski, jer je neko prvi put potpisao takvu farsu i bućkuriš, koja nema veze sa međunarodnim sporazumom.
Ovo za “Srbin info” kaže politički analitičar Đorđe Vukadinović i napominje da je posebno ponižavajuće to što smo se obavezali na diversifikaciju svojih energetskih izvora, drugim rečima, da energente ne uzimamo samo od Rusije, nego američki tečni gas.
– Moraćemo i da razmontiramo 5G kinesku tehnologiju, koja možda i jeste sporna, ali koja bi normalna država potpisala seriju takvu seriju poniženja u odnosima sa trećom državom.
Briselski sporazum je izdajnički, a ovaj je još gori.
Poseban problem je što smo od Izraela kao “nagradu” što premeštamo ambasadu u Jerusalim, dobili priznanje Kosova.
Vučić je udario šamar Moskvi i Pekingu i oni sve ovo neće mirno gledati.
Takođe, obavezali smo se da dekriminalizujemo homoseksualnost u drugim državama!? Kakav je to bukćuriš.
Mi smo se obavezali da nećemo uopšte raditi protiv nezavisnosti Kosova. To je poniženje.
Ovo je apsurdni sporazum, koji služi samo Trampovoj kampanji.
Vukadinović: Sve za 15 minuta sa Trampom u ovalnom kabinetu – za 30 minuta dao bi Vranje i sve do Niša
Vukadinović je sporazum iz Vašingtona komentarisao i na Tviteru, i tom prilikom je napisao: „Ovo je sporazum koji služi, pre svega, Trampovoj kampanji.
Zatim, na drugom mestu, Izraelu, koji dobija još dve ambasade u Jerusalimu (mada ja mislim da od seobe naše amb. neće biti ništa). Priština je dobila tretman države i važno priznanje Izraela…“.
Za ono što je ovim sporazumom dobila Srbija nije bilo mesta u gornjem tvitu. Ali, kad razmislim, nema ni šta da se kaže. (Osim ako pod “dobitkom” ne smatramo neviđenu međunarodnu bruku, blam i poniženje – zbog kojeg nam se smeje ceo svet.)
Vukadinović u nastavku dalje piše: „Gospode Bože. Kakav galimatijas i poniženje?! Malo Gazivode (na upravljanje SAD). Malo 5 G mreža, Hezbolah, homoseksualnost i Izrael. Malo moratorijum na borbu protiv nezavisnosti Kosova*. I to sve za 15 minuta sa Trampom u ovalnom kabinetu. Za 30 minuta dao bi Vranje i sve do Niša. Sve u svemu, trampovski kitnjasto, teatralno i kičasto – i uglavnom nefunkcionalno. Otprilike kao i one njegove “Tramp-kule”.
A ovo umetanje Izraela i čitave te dimenzije u ovu priču je em neumesno, em kontraproduktivno, pa i ponižavajuće za sve aktere.“
(Srbin.info)