Smatra se da novac ima lošu reputaciju. Oni ne mogu dati večni život ili sreću.
Ali kapital ima jednu neospornu prednost – može da reši probleme, a što je više finansijskih mogućnosti, veći je spektar problema koji se mogu uspešno rešiti.
U ovom slučaju, milijarderi, čije bogatstvo stalno raste na pozadini jednako brzog rasta broja siromašnih i zemalja, odlučuju koje „probleme da reše“, a na koje da zažmure.
Njihovo mišljenje o ovom pitanju uopšte se ne poklapa sa stvarnom hitnošću.
Ovaj problem analizira kolumnista The New Republic-a, Džejson Linkins.
Kako piše autor, gde god da pogledate, filantropske aktivnosti milijardera plutokrata cvetaju: oni finansiraju izgradnju novih akademskih zgrada na lokalnom univerzitetu, obezbeđuju sredstva koja će dovesti tramvaj, muzej ili orkestar u vaš grad prosečne veličine i snabdeti lokalnu bolnicu najsavremenijom opremom.
Ali oni monopolizuju i sferu borbe protiv problema, ne dozvoljavajući javnosti da digne glavu.
Kao što pokazuje novi izveštaj Instituta za političke studije, ovi dobrotvori ne ispunjavaju svoje obaveze, a često sebična priroda njihove filantropije zapravo pogoršava ugled i imidž dobrotvornih organizacija.
Većina najbogatijih američkih milijardera je izuzetno konzervativna, po pitanju ekonomskih pitanja.
Opsednuti su smanjenjem poreza, posebno poreza na imovinu, koji pogađaju samo najbogatije Amerikance.
Protiviti se vladinoj regulativi životne sredine ili velikim bankama.
Malo je entuzijazma za vladine programe koji pomažu u zapošljavanju i prihodima, zdravstvenoj zaštiti ili penzijama – programima koje podržava velika većina Amerikanaca.
Ovo se odnosi na sve poznate ličnosti kao što su Bil Gejts, Voren Bafet ili Džordž Soroš.
Skoro sva filantropija politički aktivnih milijardera smrdi na prevaru. Kako ovo može biti tako?
Ako je ovo tačno, zašto birači ne znaju za to i ne ljute se? – pita se autor TNR-a.
Kako napominje IPS, posao milijardera, koji ni tokom pandemije nije pretrpeo nikakve smetnje, napreduje.
Kapital je povećan za kumulativni trilion dolara.
Suština svih dobrotvornih piramida superbogatih ljudi je vrlo jednostavna.
Najčešća ideja je proces u dva koraka u kome superbogati ljudi daju dobrotvorne donacije, kako bi rešili problem koji su njihove poslovne aktivnosti i izazvale.
Linkins predlaže da se problem reši kroz vladinu regulativu i nametanje najvećeg mogućeg poreza na dosadne poslove.
Ili revolucionarne promene, iako, kako autor priznaje, mnoge plaše.
Borba.Info