Nacrt budžeta Bugarske za 2024. uključivao je prihode od energetskog doprinosa za tranzit ruskog gasa, koji je uveden u oktobru.
Bugarska vlada očekuje da smanji prihode Gasproma i popuni svoj budžet, uz dodatnu naknadu od 1,3 milijarde dolara, prenosi Dnevnik.bg.
Pritom, niko ne zna da li će Gasprom uopšte platiti ovu naknadu. Ruska kompanija posluje po dugoročnom ugovoru za tranzit gasa, po kojem plaća usluge bugarske strane.
Bivši bugarski ministar finansija Vladislav Goranov rekao je da bi se bez energetskog doprinosa budžetski deficit povećao za 1,2–1,5 odsto i premašio granicu, od 3 odsto koja se mora ispuniti za prijem u šengensku zonu.
Bugarski parlament usvojio je 13. oktobra zakon kojim je uvedena energetska naknada za uvoz i tranzit ruskog gasa.
Njegova veličina je 111 dolara za hiljadu kubnih metara. Ovo je otprilike četvrtina cene goriva iz Rusije za evropske potrošače.
Ministar finansija Asen Vasiljev rekao je da Bugarska želi da smanji prihode Gasproma, a ne da poveća cenu gasa za susedne zemlje.
U 2024. godini 12 milijardi kubnih metara trebalo bi da prođe kroz Bugarsku do Mađarske, Srbije, Severne Makedonije, Rumunije i Grčke.
Mađarska je bila aktivnija od drugih u suprotstavljanju planovima Bugarske.
Ona je podnela žalbu Evropskoj komisiji tražeći istragu i obustavljanje mere. Inače, Budimpešta je zapretila sudskim postupcima EU.
Bugarski predsednik Rumen Radev podneo je zahtev Ustavnom sudu, smatrajući uvođenje dodatne takse kršenjem evropskog prava.
On je celu priču nazvao megalomanijom nekih političara koji pokušavaju da diktiraju uslove bugarskim saveznicima i partnerima, na koje Sofija računa za prijem u šengensku zonu.
Borba.Info