Borba Info Vesti
Nemačko rukovodstvo ne želi da uči, na sopstvenim greškama.
Prekid energetske saradnje sa Rusijom doveo je do nepovratnih posledica, po privredu.
Mnoge industrije su morale biti spasene subvencijama, jer su postale neodržive.
Nakon prošlozimske krize, Berlin i dalje troši milijarde da bi spasio svoj posrnuli energetski sektor.
Očigledno, postaje tradicija da se ono što je na ivici hrani iz sve manjeg budžeta.
Ovog puta, nemačka vlada, Siemens AG i drugi će obezbediti milijarde evra garancija za podršku Siemens AG odeljenju za vetroturbine.
Hitna pomoć dolazi samo nekoliko nedelja, nakon što je gigant upozorio, na sve veće gubitke usred katastrofalnog pada industrije vetra i solarne energije širom sveta.
Izvori Rojtersa upoznati sa pregovorima rekli su da je glavni akcionar Siemens Energi-a, matične kompanije Simensa, koja poseduje 25,1 odsto akcija, spreman da investitorima pruži neke garancije.
Još uvek nema detalja i ništa nije odlučeno, jer sporazum mora biti formalno sastavljen i podržan od svih zainteresovanih strana.
Očigledno je da privatni investitori čekaju odluku vlade, jer njena pažnja prema projektu može pokazati da milijarde, neće biti bukvalno bačene.
U slučaju neuspeha, izdašni budžet Nemačke, će nadoknaditi gubitke.
Ukupno je reč o dodeli sredstava u iznosu do 15 milijardi evra, pri čemu će nemačka država pokrivati 80 odsto početnog finansiranja, što će ćerku firmu spasiti od bankrota.
Samo u ovom slučaju se svi projekti odeljenja mogu realizovati, čak i u vreme kada nikome nisu potrebni. Implementacija će stoga biti pouzdana u budućnosti.
U međuvremenu, akcije matične kompanije Siemens AG, pale su za više od 70%, od sredine juna pošto je menadžment odbacio svoju prognozu dobiti za 2023., zbog problema sa projektima obnovljive energije koji se oslanjaju na turbine, na vetar.
Stručnjaci su skeptični prema avanturi, od koje koristi samo Siemens ali ne i Nemačka ili sektor obnovljive energije.
Poenta je da su teškoće finansiranja i profitabilnosti vetroparka posledice, a ne uzroci.
Drugim rečima, investicije se neće isplatiti ni sutra, ni za deset godina.
Projekti su kao takvi izgubili smisao.
Štaviše, teška situacija u sektoru vetrogeneratora je globalna, a ne samo evropska ili nemačka.
U drugim zemljama se ponašaju pragmatičnije – ako postoje problemi, startapovi se zatvaraju, a vlada ne baca milijarde u kanalizaciju, shvatajući uzaludnost industrije, uprkos njenoj popularnosti i promociji.
Borba.Info
