Moramo se pripremiti za mogući rat u Evropi, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorius.
U intervjuu ZDF odmah je dodatno naglasio: „Nemačka se mora zaštititi“.
Nemački vojni ministar smatra da će sukob, na Bliskom istoku i u Ukrajini „imati posledice, po nemačko društvo“.
I ne pokušavši da objasni od koga će se braniti, odnosno – sa kime će možda morati da ratuje njegova zemlja – sa Francukom? Poljskom? Amerikom? Rusijom? – Pistorius je sunarodnicima predočio:
„Svoje oržane snage ne možemo brže modernizovati, nego što to sada činimo“.
Ovako Pistorius, a šta iza ovoga realno stoji?
Renomirani nemački politikolog Aleksandar Rar ukazuje:
„Nemačka se sve više uključuje u vojne sukobe širom sveta. Ukrajinska kriza je bila prilika da se Berlin dokaže na evropskoj sceni, a sada Nemačka gleda u druge regione, gde takođe može da pokaže svoju snagu.
A, do pre 30 godina Nemačka je bila pacifistička zemlja sa snažnim društvenim pokretom za mir.
Ipak, nakon ujedinjenja je postala militaristički lider Evrope“.
Objasnio je: „Nažalost, Vašington i London su zajedno uvukli Berlin u rat, na Kosovu.
Tada je Nemačka opravdala svoju intervenciju humanitarnim razlozima. Sada je Berlin sam, bez naređenja Sjedinjenih Država, preuzeo ulogu lidera vojne koalicije za „odbranu Ukrajine“.
U isto vreme, Nemačka tvrdi da nema geopolitičke interese, da vodi politiku orijentisanu ka liberalnim vrednostima i zaštiti ljudskih prava. I drži se te logike i u Evropi i u globalnom svetu.
Šolc će dajke učestvovati u borbi demokratija protiv diktatura koju je proglasio Džo Bajden.
Rar je dodatno otkrio:
„Na Vestfalskoj mirovnoj konferenciji u Minsteru, gde se sada nalazim, Pistorius je rekao da je nova odgovornost Nemačke da održi sadašnji svetski poredak, što znači vojnu podršku ne samo Ukrajini, već i Australiji i Južnoj Koreja, pa čak i Japanu.
Osim toga, on veruje da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini, što mu služi kao opravdanje za raspoređivanje nemačkih trupa u Litvaniji“.
Ranije je kancelar Olaf Šolc uporedio podršku Ukrajini sa učešćem Nemačke u bombardovanju Jugoslavije.
Za radio Kosmo rekao je da su za Nemačku Kosovo i Ukrajina „označili promenu epoha“.
Napomenuo je i da je „rat u Jugoslaviji“ imao posebno značenje za njegovu političku karijeru jer je 1998. godine izabran za poslanika u Bundestagu, pa je praktično prva odluka u čijem donošenju je učestvovao bilo uključivanje Nemačke „u događajima na Balkanu“.
Šolc uključivanje bivših jugoslovenskih republika u EU smatra „pacifikacijom regiona“.
Fakti