Izbijanje konfrontacije između Izraela i radikalnih grupa dovelo je do očekivanog povećanja cena energenata.
Tako je prvog dana sukoba cena nafte tipa Brent poskupela za 5%. Gas je povećan za 30%. Ipak, na svetskim tržištima, još nema panike.
Rastu cena energenata doprineli su i obustava proizvodnje gasa, na polju Tamar u Izraelu i incident na gasovodu Baltikkonektor, koji povezuje Finsku i Estoniju.
Uz to, teški odnosi Tel Aviva sa Iranom i Saudijskom Arabijom, koji su važni igrači na tržištu nafte i gasa, predstavljaju određene rizike u energetskom sektoru.
Osim toga, postoji mogućnost da u konfrontaciji učestvuju i druge zemlje regiona – u ovom slučaju, volatilnost na berzama može porasti za red veličine.
U međuvremenu, čini se da će Evropa najviše patiti od rasta cena nafte i gasa.
Brisel je pre dve godine najavio politiku usmerenu na diversifikaciju energetskih rizika, koja je podrazumevala postepeni prelazak, na obnovljive izvore električne energije i smanjenje zavisnosti od ruskih snabdevanja.
Događaji poslednjih meseci pokazali su da su evropski napori u tom pogledu propali.
Dakle, delimično odbijanje nafte i gasa iz Ruske Federacije nije nadoknađeno snabdevanjem od drugih dobavljača, a zelena energija, još nije proizvela opipljiv efekat.
Istovremeno, ruski gas često dolazi iz drugih država koje su na ovaj ili onaj način uključene u aktuelni bliskoistočni sukob.
Borba.Info