Nikola Kolja Pejaković – glumac, scenarista, režiser i muzičar, čovek blagorodne karijere koji nam više od tri decenije veoma darežljivo prenosi i daje svoj talenat, nedavno je objavio peti album „Sreća i druge brige“.
Tim povodom smo razgovarali sa Koljom, a dotakli smo se i patriotizma, Kosova i Metohije, srećnog i zabrinut čoveka…
Izjavili ste ranije da se novim albumom „Sreća i druge brige“ vraćate samom sebi. Zašto?
Ljudska koža kao mapa unutrašnjeg bića
Čovek uvek kopa po sebi, jer nema drugog puta. Nekad nađe nešto, nekad kopa a ne nađe ništa, a nekad dođe neki rezultat koji ga iznenenadi.
Moja reakcija na ovaj album je bila vrlo snažna; bio sam zetečen količinom emocija koje su me preplavile na prvo slušanje. Izgleda da, što sam stariji da sam osetljiviji… Eto, to me zbunilo.
Šta biste mogli da nam kažete o novom ostvarenju?
Ne znam, neka publika kaže šta ima da kaže. Voja Aralica i ja smo svoje rekli.
Šumadinstvo
Hitovi sami sebi krče put. Da li su se neke pesme već izdvojile?
Nisu. Još je rano, čini mi se, videćemo…
Koliko ste do sada zadovoljni reakcijama publike?
Zadovoljan sam činjenicom da smo uspeli da snimimo peti album. To je, što se mene tiče, dovoljno. Još ako ga ljudi počnu da slušaju i kupuju, to bi bio bonus.
Ko je danas srećan, a ko zabrinut čovek?
„Žene na ivici nervnog sloma“ na Terazijama
Srećan je onaj ko voli i prašta, a nesrećan je onaj koji gunđa i zlopamti. Tako je uvek bilo i biće.
Šta je za vas patriotizam? Da li mislite da smo danas „izgubili“ ljubav prema otadžbini i narodu ili se neki novi klinci sve više vraćaju korenju?
Korenima, mislite? Klinci se sve više okreću pravoslavlju i srpstvu, Bogu hvala. Patriotizam gaje pošteni i odgovorni ljudi. Fukara gleda gde je mekše.
Kada možemo da očekujemo prikazivanje serije „Koža“?
Na jesen, zimu, na RTS-u.
Mogu li najsvežiji sukobi na Kosmetu dovesti do nove Oluje?
Mogu. To i jeste najveća opasnost. Ako je dogovorena podela Kosova, pošteno bi bilo da se to obavi mirno, ali male su šanse. Najvažnije je da se spasu ljudski životi i sačuvaju svetinje – manastiri i crkve.
Da li mislite da sve što se dešava na Kosovu i Metohiji samo učvršćuje naš patriotizam ili ga labavi, jer smo postali pasivni i samo gledamo da preživimo?
Ovo je vreme naplate računa. Mi smo Kosovo izgubili svojom otpadijom od Boga i izdajničkom politikom srpskih komunista i kulturne elite.
Oni su sistematski slabili Srbiju, pomažući našim neprijateljima da sprovedu ideju – Slaba Srbija, jaka Jugoslavija.
Ako potpuno napustimo Boga, onda Kosova nismo ni dostojni.
Da li je na sceni rehabilitacija fašizma?
Ako mislite na crveni fašizam, jeste, naročito u Americi, preko Antife i sličnih organizacija.
Ako mislite na ostale zemlje, kao recimo na Kanadu ili Australiju, gde je tokom korone demostriran čist fašizam, onda je moj odgovor – apsolutno.
U stvari, od Drugog velikog rata naovamo, na delu je puzajuća rehabilitacija nacional-socijalističkih ideja i programa preko ekonomije i politike.
Politika