Borba Info Vesti
Naučnici savetuju da, ako roditelji žele da im deca izbegavaju alkokol, prvo moraju preispitati sopstvene navike.
Najnovija istraživanja pokazuju da adolescenti čiji staratelji često piju ( četiri ili pet pića tokom društvenog događaja) imaju četiri puta veće šanse da počnu da konzumiraju alkohol u tinejdžerskom dobu, nego oni čiji staratelji retko ili uošte ne piju.
Studija je pokazala da prekomerno konzumiranje alkohola nije štetno samo za pojedinca koji pije, već i za one oko njega, pogotovo mlađe generacije, jer utiču na njih i mogu nesvesno dovesti do ohrabrivanja istih navika kod tinejdžera.
Istraživanje objavljeno u “Žurnalu zdravlja adolescenata” navodi da postoje različiti faktori koji utiču na tinejdžere i razvijanje zavisnosti od pića.
Pre svega, ako ukućani često konzumiraju alkohol, onda se sigurno može pronaći više od jedne vrste pića u kući, što znači da je alkohol veoma dostupan adolescentu.
Zatim, posmatranje odnosa koji odrasli imaju prema alkoholu može dovesti do normalizacije loših navika za najmlađe članove porodice, pogotovo ako je u pitanju društveno ili porodično okupljanje, kada je atmosfera opuštena i skoro svi odrasli piju.
Na kraju, disciplina roditelja kao i da li se detetu dopušta da konzumira alkohol takođe imaju veliku ulogu.
“Porodice bi trebalo da brinu o tinejdžerima koji piju, jer alkohol može oštetiti mozak i opšte zdravlje, a godine u kojima pojedinac krene da pije utiču na mogućnost razvoja zavisnosti,” objašnjava za Si-En-En dr Danijela Dik, koja se bavi proučavanjem zavisnosti.
“Osim ponašanja roditelja, važno je uzeti u obzir i genetske predispozicije. Znamo da zloupotreba supstanci i zavisnost često zavise i od genetike, a takođe postoje i određene razlike u genima između dece koja piju i one koja ne piju,” dodaje Dik, koja smatra da bi konzumiranje prvog pića trebalo biti odloženo koliko god je moguće.
“Analize su pokazale da preko četrdeset pet odsto dece koja su počela da piju pre navršene trinaeste godine prolaze kroz borbe sa zavisnošću, dok samo oko deset odsto ljudi koji su počeli da piju u dvadesetim ima problem sa alkoholom u kasnijem dobu.”
Stručnjaci smatraju da je neophodno da staratelji deci objasne da je alkohol više štetan za adolescente, nego za odrasle osobe.
Važno je da ova vrsta komunikacije bude dvosmerna, da ne podseća na “držanje bukvice”.
Tinejdžeri moraju da imaju poverenja u starije i da vode otvorene razgovore s njima, pogotovo ako su već počeli da eksperimentišu sa alkoholom.
Kako roditelji mogu biti primer
Pre nego što deca odluče da nas slušaju, prvo će da nas posmatraju.
Ako su naše naredbe/lekcije potpuni kontrast našem ponašanju, mlađi mogu biti zbunjeni i okrenuti se buntu, što samo može nastaviti ciklus ponavljanja loših navika u porodici.
Umesto toga, staratelji bi morali da preispitaju sopstveni odnos sa alkoholom i razmisle da li predstavljaju dobar primer za svoje dete.
“Za početak, dobro je utvrditi koliko puta nedeljno konzumiramo alkoholna pića.
Zatim, možemo zamoliti bliske ljude da razumeju naš cilj kada želimo da smanjimo unos alkohola, da nam ne nude piće na budućim okupljanjima”, savetuje dr Dik.
Za one kojima je čaša pića neophodna za opuštanje na kraju dana, preporučljivo je zameniti alkohol zdravijim napicima, sokovima, čajevima…
Ako navedeni primeri deluju isuviše zahtevno, onda je bolje razmatrati traženje profesionalne pomoći, ne samo zbog sebe, već i zbog zdravlja i navika budućih generacija.
RT
