Azerbejdžan se oglasio nakon ubistva ruskih vojnika: Javno mole Rusiju da im oprosti…

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana izrazilo je saučešće Rusiji, u vezi sa smrću pripadnika ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu.

“Izražavamo najdublje saučešće rukovodstvu Ministarstva odbrane Ruske Federacije, komandi ruskog mirovnog kontingenta i porodicama poginulih vojnika i molimo za strpljenje”, navodi se u saopštenju azerbejdžanskog Ministarstva.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u sredu da je na vozilo sa ruskim mirovnjacima koji su se vraćali sa osmatračnice u oblasti Džanjatag u Nagorno Karabahu otvorena vatra, usled čega su vojnici poginuli.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Azerbejdžanski “blickrig” – Putinova osveta? Jedna poruka sve otkriva VIDEO

Nakon 48 sati snage Nagorno-Karabaha ili Arcaha, kako ga zovu Jermeni, odlučile su da “predaju oružje”, priznaju vlast Azerbajdžana i počnu pregovore s Bakuom.

To javlja armenska TV stanica 24News, pozivajući se na izvore u Stepanakertu, glavnom gradu Nagorno-Karabaha.

Time je, čini se, stvar gotova: Jermenija priznaje poraz, a Azerbajdžan se trijumfalno vraća na svoje područje, koje nije nadzirao više od 30 godina.

Vlasti nepriznate Republike Nagorno-Karabah objavile su, kako javljaju strane agencije, da su postigle dogovor o potpunom prekidu vatre od 13 sati po lokalnom vremenu u sredu, 20. septembra.

U sklopu dogovora postignutog uz posredovanje ruskih “mirotvoraca” ali i razgovora koje je američki državni sekretar Entoni Blinken imao s azerbajdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, preostala jermenska vojska biće povučena “iz zone delovanja ruskog mirovnog korpusa”, a vojska Karabaha biće raspuštena i razoružana.

Već sutradan bi u gradu Evlahu trebao da se održi sastanak s azerbajdžanskim predstavnicima o tome, kako dalje i kako sprovesti “mirnu reintegraciju”.

Ako je sve to tako, čini se da je jedan od najdužih sukoba u Europi pred konačnim raspletom, a moguće je da se menjaju i geopolitički odnosi na Kavkazu jer u taj prostor, sada uz sve slabiji uticaj Rusije, ulazi SAD na koji se Jermenija, posebno u poslednje vrijeme, sve više oslanja, okrećući leđa Rusiji.

Američki državni sekretar Entoni Blinken obavio je razgovore s azerbajdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom.

Jermeniji je potvrdio da garantuje njen “teritorijalni integritet” i odvratio Baku od navodnih planova da krenu i dalje od Karabaha.

Baku je iskoristio sve veću slabost Jermenije, njeno okretanje od Rusije da konačno stavi tačku na pitanje Nagorno-Karabaha.

Jermenija je u ovom trenutku u međuprostoru, sama na svetu, u tranziciji između razočaranja u Rusiju, koja ne može skriti zluradost, zbog toga što se sada događa, te pokušaja da se umili Zapadu.

Azerbajdžan je procenio da je njihov protivnik u takvoj “banani” da im je sada prilika za veliku osvetu i povratak svog područja.

U Jerevanu su pak, odmah nakon obnove ratnih sukoba, izbili veliki nasilni protesti, jedni pred zgradom vlade, i uz uzvike “Pašinjan izdajnik!”. Onde se tražilo da jermenska vojska reaguje i krene u pomoć Karabahu.

Istovremeno je blokirana ruska ambasada gdje se uzvikivalo “Rusija izdajnik!”.

Ljutiti Jermeni smatraju da ih je Rusija ostavila na cedilu i prepustila Azerbajdžanu.

U Jerevanu zameraju da se ruski “mirotvorci”, iako su imali mandat da mogu upotrijebiti oružje ako su ugroženi životi civila, uglavnom bave evakuacijom civila.

Zbog toga se u Jerevanu pripremaju na novi egzodus koji se očekuje nakon ovakvog raspleta događaja.

Pozivaju se i na sporazum prema kojem ruski “mirotvorci” mogu upotrebiti oružje ali Moskva na to ćuti, a Baku tvrdi da je taj dio sporazuma nevažeći jer ga nije supotpisala i azerbajdžanska strana.

Ako bi Jermenija krenula na Azerbejdžan, to bi bio samoubilački potez jer je u ovom trenutku Jerevan znatno slabiji od Azerbejdžana.

Stoga se može pretpostaviti da do toga neće doći ali zato mogu izbiti neredi u samoj Jermeniji, pa čak, kako neki najavljuju i mogući građanski rat.

Jermenija je i politički i ekonomski na kolenima i sama jer se tek sada uočavaju ozbiljniji obrisi novog jermenskog savezništva sa Zapadom i definitivnog okretanja leđa Putinu.

Ovakav razvoj situacije, čini se, potvrđuje da SAD polako preuzima reč u jermensko-azerbejdžanskom sporu i da Rusija ipak polako gubi onaj uticaj koji je dosad imala na tom području.

Za Putina biće to vrlo jak udarac, iako neki smatraju da je ovakav ishod i “mala Putinova tašta osveta” za “jermenski nož u leđa”.

Azerbejdžan neće ispustiti nadmoć koju ima, a osim toga, nažalost, Baku je svim zainteresovanima puno važniji od Jermenije.

Azerbejdžan je jedan od najvećih naftnih i plinskih izvoznika, što Zapadu treba zbog nedostatka tih energenata iz Rusije.

Zapad takođe želi Jermeniju privući k sebi kako bi sebe ponovno pozicionirao u tom delu kraja Evrope ali i da Rusima smanji uticaj, što se i događa.

U svemu tome bizarna je i zlurada poruka bliskog Putinovog saradnika Dmitrija Medvedeva koji je rekao da tako prođe svako, “ko koketira s NATO-om” i okreće leđa Rusiji.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Makron se obratio Putinu nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine

Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine i usred izveštaja da je Bajdenova administracija Ukrajini dala dozvolu …