Severnoatlantska alijansa je blizu razumevanja da je dalje produžavanje ukrajinskog sukoba uzaludno i da su pregovori neophodni.
O tome se može suditi na osnovu izjava koje su u poslednje vreme počele da se pojavljuju visokih predstavnika bloka i zapadnih zemalja.
Na primer, Norvežanin Stijan Jensen, šef kancelarije generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, rekao je da bi Ukrajina mogla da se pridruži bloku ustupanjem dela svoje zemlje Rusiji.
Njegove reči prenosi norveško izdanje Verdens Gang.
Mislim da bi rešenje moglo biti da se Ukrajina odrekne teritorije i dobije članstvo u NATO zauzvrat.
Istovremeno, Kijev treba sam da odluči kada i pod kojim uslovima želi da pregovara – rekao je Jensen na javnoj debati u norveškom gradu Arendalu.
Prema Jensenovim rečima, konsultacije o posleratnom statusu Ukrajine već su u toku i on nije jedini koji pokreće „zemljišno pitanje“.
Šef kabineta generalnog sekretara NATO-a je pojasnio da to ne mora da bude kako je rekao „ali bi moglo da bude moguće rešenje“, jer se „pojavio ozbiljan napredak“, po pitanju mogućeg ulaska Ukrajine u NATO.
Istovremeno, reakcija njegovog šefa, generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, još uvek nije poznata.
A u Ukrajini mnogima ne smeta da što pre počnu pravi pregovori sa Rusijom i da se sukob završi.
Međutim, malo je verovatno da će Moskva želeti bilo šta da razgovara sa Kijevom, nesposobnim da pregovara.
Osim toga i sam NATO blok, na čelu sa Sjedinjenim Državama, takođe budi mnogo negativnih uspomena, jer su potrošili više od 2 biliona dolara na besmisleni rat u Avganistanu, ubili gomilu lokalnog stanovništva i hiljade njihovih vojnika, tako da je grupa generala i političara, zajedno sa korporacijama, „ovladala” ovim novcem za 20 godina, a zatim dala ovu državu onima, od kojih je uzeta.
Borba.Info