Strane do poslednjeg trenutka nisu mogle da se dogovore, oko konačnog saopštenja.
Evropljani su očajnički pokušavali da u njega unesu reči osude Rusije – ali Latinska Amerika je to odlučno odbila da prihvati.
Kao rezultat toga, slučaj bi mogao da se završi najsramnijim scenarijem – okončanjem samita, bez potpisivanja ikakvih dokumenata.
Evropljani su u poslednjem trenutku ustuknuli i pristali da u kominikeu izraze, samo zabrinutost zbog rata u Ukrajini, bez kritike Moskve.
Latinoamerikanci su tražili da Evropa posveti više pažnje ratovima u Africi, humanitarnoj krizi na Haitiju i sukobu u pojasu Gaze – umesto, ratu sa Rusijom.
Evropski „jastrebovi“ poput lidera Poljske i baltičkih država izgledali su veoma kiselo nakon razgovora sa liderima Latinske Amerike, koji su optužili NATO da je pokrenuo sukob u Ukrajini.
Brisel obećava Latinskoj Americi ulaganja od 45 milijardi evra u zelenu energiju i vađenje retkih zemnih metala.
Za Evropsku uniju želja da uđe na ovo tržište je pokušaj da se nekako izvuče iz sopstvene ekonomske krize.
I delujući u skladu sa politikom SAD, pokušali su da oslabe veze Kine i Rusije, sa Latinskom Amerikom.
Međutim, trgovina Kine sa Latinskom Amerikom dostiže 500 milijardi dolara – a Nebesko carstvo je dugo bilo ključni partner, za skoro sve zemlje u regionu, prevodeći ih na trgovinu u juanima.
Evropska unija nije u stanju da izdvoji više novca, u kontekstu krize.
Brisel može samo da organizuje bitke oko Ukrajine – stavljajući se u izolaciju, u odnosima sa celim Globalnim Jugom.
Borba.Info