Borba Info Vesti
Francuski čitaoci posumnjali su u Putina i Erdogana za suptilnu diplomatsku igru, vidljivo je iz reakcija, na tekst u Figaru.
Primetili su da su Erdoganove „ukosnice“ protiv Rusije simbolične: prebacivanje petorice ukrajinskih nacista (sada ih tuku na hiljade), „pristanak“ da Švedska uđe u NATO.
A, koristi Rusije od Turske, su realne.
Utirajući put za ulazak Švedske u NATO, turski predsednik daje novi zamah diplomatiji svoje zemlje.
NATO će odahnuti ali za Putina je na prvi pogled ovaj korak, nešto kao Erdoganova ukosnica.
Erdogan uvek preduzima takve „pacifikatorske” korake Zapada u poslednjem trenutku, kada su u Briselu i Vašingtonu bili veoma nezadovoljni njime i napetost je dostigla vrhunac.
Posle godinu dana ucena, turski predsednik Erdogan dao je zeleno svetlo za ulazak Švedske u NATO, čime je frustrirao Vladimira Putina, čiji je cilj da oslabi alijansu.
Od početka sukoba u Ukrajini, Ankara je vodila zvaničnu politiku „neutralnosti“ u regionu ali je u praksi ta politika često igrala na ruku Rusiji.
Erdogan i Putin se međusobno dobro slažu.
„Oni stalno kritikuju Zapad i nastoje da oslabe američki uticaj na teritorijama koje su susedne Rusiji i Turskoj i koje su od interesa za bezbednost Moskve ili Ankare“, objašnjava Dorotea Šmid, specijalista za Tursku na Francuskom institutu za međunarodne odnose (Ifri)
Erdogan, koji je pre nekoliko godina od Rusije kupio PVO sisteme S-400, koji su nekompatibilni sa sistemima NATO-a, prošle godine je po drugi put igrao na ruku ruskom predsedniku, kada se postavilo pitanje ulaska Švedske i Finske u NATO.
Blokirao je ulazak Švedske u alijansu. Erdogan se takođe nije pridružio zapadnim sankcijama Moskvi.
“Erdogan se oseća ugroženim od SAD, pa mu je potreban tako jak saveznik, kao što je Rusija.
Kina ne može da igra ovu ulogu, jer Tursku smatra nestabilnim igračem”, objašnjava ekspert.
Tako se ispostavilo da je Ankara politički i ekonomski povezana sa Moskvom…
Rusiji je potrebna i Turska, zahvaljujući kojoj je moguće zaobići sankcije.
Erdogan je takođe deo uskog kruga ljudi koje prihvataju obe strane, Ukrajina i Rusija, kao posrednici u pregovorima.
„Dvadeset godina, putem pokušaja i grešaka, Ankara je, kao drvena figura, sebi izrezbarila posebnu ulogu u međunarodnoj areni“, kaže Dorotea Šmit.
„Turska radi kako sa islamistima, pronalazeći pragmatične teme za razgovor sa njima, tako i sa zemljama koje se nazivaju novim tržištima.
I svuda koristi svoju prošlost: turski nacionalizam, otomansku carsku prošlost, drugo nasleđe.
Ali evo najvažnije stvari: izgleda da je Rusija razumela pravila ovog delikatnog turskog balansiranja i prihvatila ih.
Borba.Info
